ЂЕРИЋ, Зоран

ЂЕРИЋ, Зоран, књижевник, књижевни, филмски и позоришни критичар, универзитетски професор (Бачко Добро Поље код Врбаса, 22. VI 1960). Дипломирао (1983), магистрирао (2000, Анђели носталгије. Поезија Данила Киша и Владимира Набокова, Бл 2000) и докторирао (2003, Дом и бездомност у поезији ХХ века: на примерима руских, пољских и српских емигрантских песника, Па 2007) на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио у Културном центру Новог Сада као уредник књижевних програма у више наврата током 80-их и 90-их година ХХ в., потом као уредник издавачке делатности (1995--2000). Лектор за српски језик на Универзитету у Лођу, Пољска, био у периоду 2000--2005. Био главни и одговорни уредник часописа Поља (1995--2000) и Сцена (2012--2016), као и помоћник директора Стеријиног позорја. Радио је као управник Позоришта младих у Новом Саду (1988--1993, 2006--2012) и управник СНП у Новом Саду (од 2016). Предаје на Академији умјетности у Бањој Луци, на Катедри за драмске умјетности, од 2005, а за редовног професора изабран је 2016. Гостујући професор на универзитетима у Прагу, Гдањску, Кракову, Новом Саду. Пише поезију и есеје, студије из области књижевности, позоришта и филма. У есејима се бави поетиком Данила Киша, Владимира Набокова, Витолда Гомбровича (Данило Киш: ружа-песник: п/оглед, Ветерник -- Н. Сад 2001; Историја Витолда Гомбровича: књига о представи, Н. Сад 2008), те питањима емиграције и феноменом „бездомности" (Са Истока на Запад: словенска књижевна емиграција у ХХ веку, Н. Сад 2007; Поетика бездомности: словенска књижевна емиграција ХХ века, Н. Сад 2014). Бави се драматургијом (Незасићење: пољска драматургија ХХ века, Пожаревац 2006; Тестостерон: нова пољска драматургија, Н. Сад 2009; Драматуршки постскриптум: позоришни огледи, Н. Сад 2014), а превео је и приредио више књига и зборника о луткарству (Х. Јурковски, Лутка у култури I--II, Н. Сад -- Су 2015--2017. и др.). Приредио је више антологија пољске, руске и српске књижевности (И тако, без дома. Бездомност српских песника ХХ века, Н. Сад 2017. и др.). Преводио је с руског (В. Набокова, Д. Хармса), с пољског (К. Варгу, В. Гомбровича), са чешког (Б. Храбала). У поезији се јавља као представник постмодернистичких струјања, негујући интертекстуалне релације, метатекстуалност и наративну форму (Талог, Н. Сад 1983; Зглоб, Н. Сад 1985; Аз-Бо-Виде, Н. Сад 2002; Блато -- документарне песме, Н. Сад 2011). Песничку књигу Чарнок (Н. Сад 2015), посвећену археолошком налазишту надомак свог завичаја, обликовао је као „азбучну молитву" у којој на задате теме одговара ерудитски и духовито. Песме и критички радови су му превођени на десетак страних језика. Добитник је награда за поезију, преводилачки, приређивачки и есејистички рад: Награда Фестивала поезије младих (1982), Млада Струга (1983), „Павле Марковић Адамов" (1996), Награде ДКВ за превод године (2006) и књигу године (2014), „Сима Цуцић" (2015), „Ђура Јакшић" (2016), „Теодор Павловић" (2020), Вукова награда (2020), Орден председника Републике Србије -- Златна медаља за заслуге (2020).

ДЕЛА: песме: Унутрашња обележја, Н. Сад 1990; Одушак -- химноиде, Н. Сад 1994; Voglio dimenticare tutto, Bari 2001; Наталожено: изабране и нове песме, Н. Сад 2007; 3, Н. Сад 2011; Nové Devínske elégie. Dokumentárne básne, Bratislava 2017; Сенке М. Цр., Вш 2018; есеји и критике: Ватрено крштење, Су -- Ср. Карловци 1995; Песник и његова сенка: есеји о српском песништву ХХ века, Бл 2005; Употреба града; савремени новосадски роман, Зр. -- Н. Сад 2014; огледи из позоришта и филма: Поетика српског филма: српски писци о филму 1908--2008, Н. Сад 2009; Позориште и филм: студије, чланци, прикази, Н. Сад 2010; Виткацијева „Луда локомотива" између позоришта и филма, Н. Сад 2010; Целулоидна књижевност: књижевност и филм, Н. Сад 2019.

ЛИТЕРАТУРА: И. Негришорац, „Тајновитост која штити", Књижевна реч, 1986, 272; Б. Стојановић Пантовић, Наслеђе суматраизма: поетичке фигуре у српском песништву деведесетих, Бг 1998; Н. Страјнић, Приближавање прозрачном: Карловачки есеји II, Н. Сад 2006; Ђ. Кубурић, „Ланац поетског зрења", у: З. Ђерић, Наталожено: изабране и нове песме, Н. Сад 2007; D. V. Todoreskov, „Lyrika, epika, Babylon", пог., у: Z. Đerić, Nové Devínske elégie. Dokumentárne básne, Bratislava 2017.

Д. В. Тодоресков