Прескочи до главног садржаја

ЂЕРДАПСКА ОПЕРАЦИЈА

ЂЕРДАПСКА ОПЕРАЦИЈА (Операција „Дунавски вилењак"), неуспешан покушај пробоја немачке Црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда у септембру 1944. Када је Црвена армија у лето 1944. у Јаши-кишињевској офанзивној операцији сломила немачки отпор у Бесарабији, а Румунија прешла на страну антихитлеровске коалиције, немачка Црноморска флота са око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи нашла се у готово безизлазној ситуацији. Немци су због тога покушали да изврше пробој уз садејство борбене групе „Ре" на јужној обали Дунава и 92. моторизоване гренадирске бригаде с румунске стране. У покушају повлачења део немачке флоте под командом контраадмирала Паула Зиба претрпео је велике губитке. У борбама с румунским снагама код Чернаводе и Калафата погинуло је неколико стотина немачких војника. Када су под борбом успели да се пробију до Ђердапске клисуре, увидели су да је даље наступање немогуће, како због самих услова пловидбе, тако због апсолутне оперативне превласти Црвене армије, њене Дунавске флотиле и акција Народнослободилачке војске Југославије на том простору. С обзиром на то да су совјетски војници већ избили на Дунав, донета је одлука да се флота потопи како не би постала плен. Потапање је извршено 7. септембра код Прахова, а 14. и 16/17. септембра код Брзе Паланке. Међу потопљеним бродовима је био и брод-болница, који је по наређењу немачке команде потопљен с најтежим рањеницима. Неколико бродова је извађено после рата и служило у речној флотили Југословенске народне армије. Међутим, већина бродова с неексплодираним експлозивним средствима још увек лежи на дну Дунава и отежава пловидбу, посебно у периоду ниског водостаја.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стругар, Југославија 1941--1945, Бг 1978; М. Цолић, Преглед операција на југословенском ратишту 1941--1945, Бг 1988; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992.

А. Животић