ЂЕРАСИМОВИЋ, Божидар

ЂЕРАСИМОВИЋ, Божидар, математичар, универзитетски професор (Београд, 8. IX 1907 -- Београд, 13. IV 1977). Дипломирао математику 1931. на Филозофском факултету Београдског универзитета. До II светског рата предавао математику у гимназијама у Сарајеву, Крагујевцу, Зрењанину, а по његовом завршетку био професор војних школа у Југословенској народној армији. За асистента из математике на Природно-математичком факултету изабран 1951, докторску тезу из области теорије бројева одбранио 1954. на истом факултету, где је изабран и за доцента. Универзитетску каријеру наставио на Машинском факултету у Београду а 1960. постаје први професор из математике и на Маш. ф. у Крагујевцу. Аутор је више скрипата и уџбеника за студенте техничких факултета (и З. П. Мамузић, В. Вучковић, Основи математичке анализе, Бг 1964; и З. П. Мамузић, Основи математичке анализе, Бг 1970). Највећи део Ђ. научног рада припада теорији бројева, посебно теорији правилних верижних разломака које је повезао са решењем Пелове једначине исте дискриминанте. Уопштио је неке Лежандрове резултате о верижном развоју квадратног корена целог броја и дао нов доказ основног Лагранжовог става о периодичним верижним разломцима, увео је појам верижне репрезентације чиме је верижне разломке придружио и неким комплексним бројевима. Бавио се и диофантским проблемима и применом диофантских једначина у геометрији. Такође испитује квалитете главних приближних вредности, као и Перонову модуларну функцију ирационалног броја и њене тачке нагомилавања.

ДЕЛА: „Beitrag zur Theorie der regelmässigen Kettenbrüche", Math. Z., 1955, 62; „Über die Kettenbruchentwicklung quadratischer Irrationalzahlen", Маth. Z., 1956, 66; „Über die binären quadratischen Formen", Маth. Z., 1957, 66; „О верижним репрезентацијама реалних и неких комплексних квадратних ирационалних бројева", МВ, 1964, 1, 4; „О периодичности верижног развитка квадратних ирационалних бројева", МВ, 1968, 3, 3; Правилни верижни разломци, Бг 1969.

А. Николић