ЂЕНИЋ, Љубиша

ЂЕНИЋ, Љубиша, библиотекар, етнограф, публициста (Чајетина, 3. V 1914 -- 24. IX 1992). Иако без формалног образовања (испите за признање средње стручне спреме положио је 1963), оставио је видан траг у разним областима стваралаштва. У свом културно-просветном раду посебно је био инспирисан завичајем -- људима, народним умотворинама, историјом, природом, грађевинама. Прве радове, тј. шаљиве приче које је записао од попа Ђоке, објавио је као дванаестогодишњи дечак у Кићи, а његов први озбиљнији рад, „Хајдук Маринко -- хајдучија по Златибору у XIX веку", штампан је 1932. у Криминалној библиотеци. Следе потом прилози у Гласнику Етнографског музеја у Београду и другим часописима и листовима. Издао је и први туристички водич Златибора 1938 (Златибор: туризам и планинарство, Чајетина 1938). У току рата 1941--1945. водио је ратни дневник, уносећи сва догађања на подручју Златибора. После рата почео је да ради у чајетинској Библиотеци, где је у наредне две деценије био и једини стално запослени радник, а упоредо је радио и као службеник Народног одбора општине, заступник Осигуравајућег завода и секретар Културно-просветне заједнице. Захваљујући његовом великом ентузијазму и систематичном и преданом раду на прикупљању, сређивању и чувању књижне и архивске грађе, народних умотворина и етнографских предмета, Чајетинска библиотека је постала једно од најзначајнијих средишта српске културе и једна од првих савремених библиотека ужичког краја. Књижни фонд Библиотеке 1941. чинила су 82 примерка, а у време Ђ. одласка у пензију 1975. садржао је око 20.000 јединица. Притом је Ђ. сакупио и значајан број старих и ретких књига и периодичних публикација, основао Музејску збирку (1951) и Завичајну збирку, чији се један део (рукописи, архивска грађа, фотографије и др.) налазио у Музејској збирци. Библиотеку је уредио по међународној децималној класификацији, организовао је изложбе, књижевне вечери, држао читалачке часове, припремао зидне новине, отварао сеоске библиотеке-подружнице. Објављивао је грађу за израду ретроспективне и текуће завичајне библиографије и бавио се скицирањем (обично тушем) ликова златиборских кириџија, лучара и ратара, архитектуре златиборских брвнара, старих кућа, цркава (Кириџије и катранџије са Златибора: прилог грађи за етнографско проучавање Златибора, Чајетина 1968; Златиборске школе: прилог грађи за историју златиборских школа у 1859--1969, Чајетина 1970; Лира златиборских пастира, сакупио Ђ., Чајетина 1972; ур., Пуче зора изнад Златибора, вињете и цртежи Ђ., Чајетина 1974; „Народне пословице и изреке са Златибора", ГЕМ, 1979, 43; „Дрводеље-градитељи брвнара на Златибору", ГЕМ, 1987, 51). Од 1965. до 1975. био је стални сарадник Етнолошког друштва Југославије и учествовао у изради Етнолошког атласа Југославије за који је прикупио 57.000 јединица. У рукопису је оставио преко 1.400 страница. Његово најзначајније дело Златиборски летопис (рукопис, 400 стр.) као изузетну вредност откупили су у по једном примерку Историјски музеј Србије и САНУ, а Етнографске записе (рукопис), откупио је Етнографски музеј у Београду. Добитник је Вукове награде (1965), а од 2002. Народна библиотека у Чајетини носи његово име.

ДЕЛА: Историја Народне књижнице у Чајетини, Чајетина 1960; „Шездесет година Народне библиотеке у Чајетини", Библиотекар, 1964, 16, 3/4; Ерске мудролије: (Ера у шаљивим причама), Чајетина 1969; Ужичка штампа: (прилог грађи за историју ужичке штампе 1885--1941. год.), Титово Ужице 1975; Цртежи и записи, прир. С. Радовић, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: С. Џамбић, Ј. Џамбић, Кућа књиге: сто година Библиотеке у Чајетини, Чајетина 2004; С. Радовић, „Етнограф и библиограф Љубиша Р. Ђенић -- општи поглед на Ђенићева проучавања", Историјска баштина, 2009, 18; „Љубиша Р. Ђенић -- први ужички библиограф", у: Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, Инђија 2010; С. Гавриловић, Етнографско стваралаштво Љубише Р. Ђенића -- Рујанског, Бг 2015.

Д. Грбић