ЂАВОЉА ВАРОШ

ЂАВОЉА ВАРОШ, локалитет у југозападној Србији, на југозападној страни планине Радан, удаљен око 25 км југоисточно од Куршумлије и око 5 км источно од пута Ниш--Приштина. До њега води 5 км дуг локални слепи пут. Цео комплекс је део калдере, разореног вулканског кратера. Ђ. в. је део долине Жутог потока, притоке Велике Косанице, десне притоке реке Топлице, на територији села Ђаке. На десној страни потока је неколико кратких јаруга, а између њих је на површини од око 67 ха комплекс од око 200 стубова -- пирамида насталих селективном ерозијом. Оне су високе 2--15 м, у основи су широке 4--6 м, а при врху 1--2 м. Сврстани су у групе и низове и често имају исту основу. Начињене су од растреситог вулканског туфа, који је подложан ерозији, а на врху имају плоче од отпорнијег андензита, који штити стубове од потпуног разарања. У долини су два минерализована извора мале издашности и Црвено врело, заправо вода из истражне бушотине каптиране 1970, која у долини таложи гвожђевити оксид. Ту је и неколико окана старих рудника, које су користили још Римљани. Локалитет је стављен под заштиту државе 1959, а од 1995. има статус споменика природе. Од 1988. почело је уређивање Ђ. в.: изградња стаза, мостова, надстрешница, клупа, информативних табли и расвете. Изграђени су црква-брвнара, видиковци, угоститељски и санитарни објекти и продавнице сувенира. Године 2009. регистровано је 52.318, 2010. 41.146, 2011. највише до 2020. 38.574, а 2019. 35.504 (33.007 домаћих и 2.497 страних) посетилаца.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазаревић, Ђавоља варош, Бг 2010.

С.теван Станковић; М.илка Бубало Живковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)