ДВОАКЦЕНАТСКИ СИСТЕМ

ДВОАКЦЕНАТСКИ СИСТЕМ, систем од два силазна акцента у којeм је квантитет дистинктивна појава. Поједини српски говори зетско-сјеничког и косовско-ресавског дијалекта сачували су резултате д. с. ( ), прве крупније промене која се десила у старосрпском прозодијском систему. Наиме, метатонијски акут (˜) изједначио се са дугосилазним акцентом () чиме је дошло до укидања политоније, а дистинктивну улогу имају дистрибуција и квантитет, тј. место акцента (кoж% `кожух` : к&жу `ак. именице кожа`) и његова дужина или краткоћа.

У говору Вучитрна у позицији глBв( и нBр&д не јавља се дугоузлазни (гл-ва, н-род) већ дугосилазни акценат (гл)ва, н)род), што је резултат утицаја албанског и турског језика. Овај утицај се огледа и у тежњи ка окситонези (даров(т, босон&г: брBнbт, дNђ&, кож%). Ови примери су секундарног порекла, јер је у инфинитиву накнадно отпало -и, а придеви м. р. алтернирају са онима који имају граматичке морфеме босон&га, босон&го. У последња два примера краткосилазни акценат се нашао на отвореном слогу након губљења -х. На основу овога може се рећи да оба силазна акцента имају слободну дистрибуцију у говору Вучитрна. И Александар Белић и Павле Ивић тврде да је наведено стање било аутентично у првој половини ХХ в. у говору Вучитрна, будући да је Глиша Елезовић наглас читао Белићу акцентовану грађу за свој речник, а Ивић се сам уверио да аутор тог дела и када користи књижевну варијанту, уместо дугоузлазног користи дугосилазни. Међутим, у новије време изнесено је мишљење да је у говору Вучитрна (и околних села) ипак присутна и тонска опозиција међу дугим акцентима, тј. да се поред краткосилазног и дугосилазног јавља и дугоузлазни. Пошто је и сам саслушао неке тонске записе из Вучитрна, Ивић је чуо дугоузлазни и у позицијама где се очекује дугосилазни, те је закључио да у том говору постоји само један фонолошки дуг акценат са широким дијапазоном варијација. Ивић не искључује чињеницу да се у околним селима чује дугоузлазни акценат, што је потврдио и сам Елезовић. Такође, Ивић сматра да су данашњи примери које је забележио М. Вукићевић бр-нит, в;кат, Áнтићи, Б-јићи новијег датума и да је у њима дошло до померања акцента, пошто су они у Елезовићево време имали старију акцентуацију брBнbт, вQк(т, Āнтbћи, БBјbћи. Голуб Јашовић констатује да типични говорни представници Гојбуље и Бањске имају д. с. ( ) и претоничне дужине, док млађи школовани спорадично користе дугоузлазни акценат. На основу увида у његове дијалекатске текстове требало би још додати да се дугосилазни акценат не јавља само у позицији глBв( (дошљ-ци, пл)ту, пробл"ме, дdшли, пом)го, б+ка, мармал)ду, пас#ља, п+смо, нап+со) и нBр&д (дод)так) него и у осталим типовима пQт(ла (се пон)шају, п"нзију, к#пио, саслуш)вау, пој)вило, г)ђали, демонстр)ције), дBј!ш (д)јеш) и мин,т) (п"т мин#та, п^и^"т )ри), што значи да је процес истирања тонских опозиција жив и паралелан са новоштокавским померањем краткосилазног акцента и из медијалне позиције на неакцентован квантитет. Из овога се види да је овај говор изложен утицају стандарда, али и несловенском језичком окружењу.

Ако се прихвати Ивићева подела зетско-сјеничког дијалекта на три поддијалекта (југозападни, средишњи и североисточни), може се рећи да су тонске опозиције истрвене само у југозападном поддијалекту, тј. у приморју, Старој Црној Гори, појасу дуж албанске границе од Скадарског језера до јужних обронака Комова, у говору Пероја (Истра) и Враке (Албанија). У оквиру овог поддијалекта разликују се говори (југоисточне Боке, Куча, Пипера и Братоножића, Подгорице са околином, део Зете, као и Крајине) у којима оба силазна акцента имају слободну дистрибуцију (сестр(, језbк, лоп(та, сестр", јун)к, ђевdјка; трBв(, нBр&д, пQт(ла, глBв", глBвdм, крBд#ћи). Meђутим, неки говори су у већој или мањој мери захваћени аналошким померањем краткосилазног (али и дугосилазног) са финалног слога. Уместо вод(, глBв( према ак. в&ду, гл)ву, вок. в&до, гл)во и мн. в&де, гл)ве јавља се в&да, гл)ва, али и уместо ген. магл", бKрб" или инстр. маглdм, бKрбdм забележено је м(глK, б"рбK; м(глNм, б"рбNм. Овде је у првом плану елиминисање акценатских алтернација у именичким парадигмама. У главнини говора овога поддијалекта (скоро сви говори Старе Црне Горе, говори приморја југоисточно од Боке, тј. од Мрковића до Грбља, Доње Зете, Враке и Пероја) дошло је до елиминисања краткосилазног са финалног отвореног слога (сестр( > с!стра, вQл( > в+ла), али без мењања тона. Meђутим, у једном делу ових говора (у Горњим Цуцама, Загарачу, Команима, Љешанској нахији, Љешкопољу, Зети и Крајини) у појединим категоријама речи сачуван је краткосилазни у финалном отвореном слогу (свQл(, ПKр&, СтBн( / СтBн!, стрQк&).

Избегавање политоније и акценатских алтернација у именичкој парадигми свакако је резултат контакта са несловенским језицима. Д. с. без неакцентованог квантитета имају и Срби католици у Рекашу у Румунији. Њих Срби православци из околних места зову Шокци, како се и они сами изјашњавају. У том говору // чува се иза неакцентоване краткоће: (а) у финалном затвореном (је^а^зbк), (б) у медијалном (лrп(та), али и у позицији након губљења предакценатске дужине (кBз(ли > каз(ли). Дугосилазни се чува иза неакцентоване краткоће: (а) у финалном отвореном слогу (же^а^н"^а^ / же^а^н!^а^), (б) у финалном затвореном слогу (rлт)р) и (в) y медијалном слогу (дивˆјка), али и у позицији након губљења предакценатске дужине (љ,бљ"^а^ње^а^ > љубљ"^а^ње^а^). Оба силазна акцента са последњег отвореног и затвореног слога померила су се на предакценатску дужину и на њој се, под утицајем румунске прозодије, доследно јавио //: глBв( > гл)ва, нBр&д > н)род; глBв"^а^ > гл)ве^а^; брBнˆм > бр)нrм. Померањем је најпре био захваћен // на отвореној ултими, а иза неакцентоване краткоће (же^а^н( > ж!^а^на).

ЛИТЕРАТУРА: П. Ивић, „Једна доскора непозната група штокавских говора: говори с незамењеним јатом", ГФФНС, 1956, 1; М. Пешикан, „Староцрногорски средњокатунски и љешански говори", СДЗ, 1965, XV; Д. Петровић, „Главније особине акценатског система у говору Врачана", ЗМСФЛ, 1973, XVI/2; „Основни акценатски системи у српскохрватским дијалектима -- историјска перспектива и актуелно стање", НССВД, 1980, 31; Д. Брозовић, П. Ивић, Језик, српскохрватски / хрватскосрпски, хрватски или српски, Зг 1988; М. Вукићевић, „О данашњем акценту у вучитрнском говору", у: Огледи из дијалектолошких истраживања, Пр 1993; П. Ивић, Српскохрватски дијалекти. Њихова структура и развој. Прва књига: Општа разматрања и штокавско наречје, Ср. Карловци -- Н. Сад 1994; А. Чилаш, М. Лончарић, „О говору Пероја", Расправе Института за хрватски језик и језикословље, 1997--1998, 23--24; П. Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација, Ср. Карловци -- Н. Сад 2009; Г. Јашовић, „Дијалекатски текстови српских говора Косовског Поморавља и широког Косова и њихови акценти", Славистички зборник, Н. Сад 2012, Н. Сад 2014.

Ж. Бошњаковић