ДУВАН

ДУВАН (Nicotiana tabacum), биљка из рода Nicotiana и фамилије Solanaceae. Род Nicotiana обухвата између 60 и 70 врста једногодишњих и вишегодишњих зељастих биљака и жбунова. Највећи број врста распрострањен је у Средњој и Јужној Америци и јужним деловима Северне Америке, а неколико дивљих врста настањује Намибију у Африци и Аустралију. Највећи број врста је декоративан, па се гаје у тропским и суптропским крајевима као украсне биљке по баштама и парковима. Д. (Nicotiana tabacum) пореклом је из Боливије и сматра се природним хибридом између неколико дивљих врста. Касније су вештачком селекцијом добијене различите гајене сорте.

В. Стевановић

Најзначајнији састојак д. је алкалоид никотин, који чини око 0,6 до 3% укупне суве масе сушеног, индустријског д. и служи као хемијска одбрана биљке од инсеката. Европски народи, а преко њих и народи осталих континената, упознали су д. после открића Америке. Непуних сто година после открића овог континента д. се почео гајити и користити широм света. Године 1601--1603. д. је пренет у Турску, а одатле се проширио и на Балкан. У XVII в. постаје средство масовног „уживања". Иако потиче из тропских крајева, гајен је у различитим агроеколошким условима тако дa има веома широк ареал простирања.

Огледна производња д. у Србији, започела је 1851. у алексиначком округу. Године 1865. производња д. достизала је 1.000 т. Гајене су углавном три сорте: бошћа, крџа и бајиновац. Године 1885. донет је закон о монополу д. и саграђена је прва српска фабрика д. у Београду. Када је избио I светски рат, фабрика је евакуисана у Ниш, где је и остала. Од 1919. са слободне производње д. прешло се на режим ограничене производње. Производња је углавном била намењена домаћим потребама, била је под ингеренцијом Управе државног монопола и имала је фискални карактер. У периоду 1921--1930. производња сировог д. у Југославији у просеку је износила око 14.000 т., са 14.000 хa. Било је укључено око 91.000 произвођача. После II светског рата производња д. у Југославији повећана је четири пута. Просечна производња у периоду 1950--1990. (132.000 произвођача) износила је око 55.000 т. са 46.000 ха. Учешће Србије износило је око 30%. По обиму производње, 1960--1965. Југославија је била на 22. месту у свету. Као последица распада СФРЈ, грађанског рата, економског ембарга, у СРЈ (1990--1993) дошло је до пада производње. У периоду 2000--2005. просечна производња у Србији износила је 13.463 т. Као последица неповољне економске политике за д. његова производња опада, тако да је 2010. произведено око 9.500 т (са 5.800 ха и просечним приносима од 1.600 кг/ха) што представља смањење од 42%. Од њега живи око 7.000 домаћинстава, са око 20.000 чланова. Међутим, годишње потребе за сировим д. су много веће (20.000--24.000 т).

Различити типови климе и земљишта у Србији условили су рејонизацију гајења д. Према агроеколошким условима, дефинисани су региони: јужноморавски, нишки и крушевачи који су погодни за производњу оријенталних и допунских д. Агроеколошки услови подрињско-колубарског региона омогућавају успешну производњу више типова д. На подручју Војводине развијена је производња интродукованих типова берлеј и вирџинија који су важна компонента у производњи домаћих цигарета. Хемијске компоненте из д. се користе као сировина у производњи пестицида и лекова. Пушење д. као активно удисање дуванског дима, који настаје његовим непотпуним сагоревањем, узрочник је многих болести, али је и само веома раширена болест зависности.

С. Дражић

ЛИТЕРАТУРА: А. В. Икономовски, Дуван у светској и југословенској привреди (историјат, развој и перспективе), Бг 1970; С. Дражић, „Формирање, чување и коришћење генетичких ресурса дувана (Nicotiana tabacum L.)", СП, 1997, 46, 3--4.