ДУШАНОВАЦ

ДУШАНОВАЦ, село у источној Србији, у Крајини, у општини Неготин, изграђено у долини Дупљанске реке (слив Дунава), око 8 км северно од општинског средишта и 2 км западно од магистралног пута Неготин--Кладово. Насеље је компактно, постављено је дуж долине, а већи део је на њеној левој, присојној страни. Оно је на висинама 70--120 м. Улице су распоређене мрежасто. Село се помиње од 1736, када је имало 70 кућа. Величина популације Д. до пред крај XX в. је осцилирала на нивоу од око 2.500 чланова. Нагла депопулација наступила је од 1981. и 2011. било је 782 становника, од којих су 58,7% били Срби, а 21% Власи. Пољопривредом се бавило 32,4% економски активног становништва. У селу се налазе православна црква, осморазредна основна школа, месна канцеларија и амбуланта.

Д. Тошић

Црква Успења Пресвете Богородице. По традицији, садашње село Д. било је на месту званом Ровине, око цркве и манастира Душица. По забележном предању, изградња цркве приписивала се цару Душану и носила је име његовог брата Душице. Такође, постоји и предање по којем је у њој сахрањен Марко Краљевић који је погинуо у боју на Ровинама. У Д. је постојала стара црква срушена 1904. Садашњи храм је, према запису на плочи у храму, посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је између 1907. и 1908, за време Краља Петра I и епископа Мелентија. Црква је подигнута на основу плана грађевине који је предложио Духовни суд Тимочке епархије а одобрило га Министарство грађевина. Припада типу једнобродних цркава са припратом, наосом и полигоналном апсидом. Засведена је полуобличастим сводовима, грађена опеком и омалтерисана у жуто. Иконостас цркве представља тип високе трозонске олтарске преграде и дело је непознатног аутора. Зидно сликарство храма сведено је на осликавање свода наоса, где су приказани Бог Отац и четворица јеванђелиста. Аутор и време настанка живописа нису познати. У ризници цркве чува се више икона из старог храма, радови неког влашког зографа. У порти цркве, са југозападне стране, подигнут је звоник који има приземни доњи део зидан од камена, са просторијом, и горњу дрвену конструкцију. У порти цркве налазе се и камени споменици из 1831. и 1844.

М. Рожман

ЛИТЕРАТУРА: Споменица Тимочке епархије 1834--1934, Ср. Карловци 1934; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; С. Вељковић, ,,Црква Успења Пресвете Богородице", у: Сакрална топографија Неготинске Крајине, Неготин 2012.