ДУШАНИЋ, Слободан

ДУШАНИЋ, Слободан, историчар, универзитетски професор (Сомбор, 22. III 1939 -- Београд, 12. XII 2012). Класичне науке је дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1961, магистрирао је 1965, а докторску дисертацију одбранио је 1969. са темом Аркадски савез IV века (Бг 1970). Асистент на Катедри за историју старог века, Одељења за историју ФФ у Београду, постао је 1962, редовни професор 1983, а професор емеритус 2008. Био је гостујући професор на универзитетима у Лиону и Урбани. На ФФ у Београду управљао је Катедром за историју старог века (касније, Катедром за историју Рима), као и Центром за епиграфику и нумизматику. За дописног члана САНУ изабран је 1991, а за редовног 2000. Водио је више научних пројеката при Министарству науке и САНУ. Научни рад Д. може се оквирно сврстати у три области: платонистичка истраживања у оквиру проучавања политичких идеја, федералних структура и уопште грчке историје IV в.; објављивање и анализа епиграфског и нумизматичког материјала, претежно из подунавских провинција Римског царства, али и оног који се тиче грчке историје класичне епохе; као и публиковање и тумачење садржаја римских војних диплома, уз проучавање римског рударства у Илирику, везано за истраживања привредне и друштвене историје Римског царства. Започињући свој рад на грчкој историји проучавањем федерализма IV в., Д. је, проширујући своја интересовања, скривене поруке раних Платонових дијалога тумачио у историјском контексту како ауторових тако и атинских политичких идеја познокласичне епохе. Истовремено, објављујући епиграфски материјал из Горње Мезије (област Космаја), своја зрела истраживања усмерио је нарочито на питања римског рударства не само у овој провинцији него на читавом Балкану, кључно доприневши тако укупној слици о рударству у читавом Царству. Врло су утицајни закључци Д. о смислу издавања раних римских војних диплома као посебних и ванредних конституција, објављиваних у симболичне дане и свесно изабрана, асоцијативна места на Капитолу. Учествовао је на научним конгресима у земљи и иностранству, био гостујући професор Фулбрајтове фондације 1990. и Британске академије 1996, члан друштва Collegium Politicum, као и члан Принстонске Школе историјских студија (у оквиру Institute for Advanced Study) током 1997--1998.

ДЕЛА: и М. Мирковић, Inscriptions de la Mésie Supérieure, I, Bg 1976; Историја и политика у Платоновим „Законима", Бг 1990; Selected Essays in Roman History and Epigraphy, Bg 2010; Plato's Dialogues and Athenian Politics, Bg 2011; Античке теме, Бг 2014.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Петковић, „Слободан Душанић (1939--2012)", Годишњак САНУ, 2012, 119; „In Memoriam. Слободан Душанић (1939--2012)", ЖА, 2012, 62; M. Обрадовић, „Слободан Душанић", ЗМСКС, 2013, 15; Ж. Петковић, „In Memoriam. Слободан Душанић (1939--2012)", Старинар, 2013, 63; „Слободан Душанић, српски историчар", у: С. Душанић, Античке теме, Бг 2014.

Ж.арко Петковић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)