ДУРМИТОР

ДУРМИТОР, планински масив у северозападном делу Црне Горе ограничен са северне стране долином реке Таре, са западне стране долином реке Пиве, са јужне стране такође дубоко усеченим долинама Комарнице и Грабовице. На југоистоку на њега се надовезује планина Сињавина. Масив чине три морфолошки различите целине. Главна планинска маса је у његовом централном делу, са које се уздиже више од 20 врхова виших од 2.000 м, међу којима је највиши Боботов кук или Ћирова пећина (2.523 м), затим Шљеме (2.455 м), Пруташ (2.393 м), Савин кук (2.313 м) и др. Планински гребени имају различите правце пружања и мрежасту структуру. Према истоку на централни део масива се надовезује пространа и благо заталасана Језерска или Дробњачка површ, висока око 1.500 м, а према западу такође пространа Пивска површ или Пивска планина висине 1.400--1.500 м. Она је од централног дела масива одвојена долином Сушице. Дужина читавог масива правцем северозапад--југоисток је око 40 км, а ширина у југоисточном делу до 25 км. Д. је после Проклетија највиша динарска планина.

Изграђена је од палеозојских шкриљаца изнад којих је и до 1.700 м дебела серија кречњачких слојева. Висина планине дозволила је у време плеистоцених глацијација формирање сталног снежног покривача и развој ледничке ерозије и акумулације, чији трагови су доминантне рељефне форме на многим деловима Д. Тада је ледени покривач имао површину од око 230 км^2^, а вечити снег око 150 км^2^ и формирани су ледници, који су се из циркова кретали зракасто у различитим правцима. Очувано је 12 великих циркова. Један од највећих је Шкрчки цирк из којег је полазио ледник долином Сушице са слојем леда дебелим око 350 м. У њему је данас Шкрчко језеро. Глацијални цирк био је и савремени басен Црног језера код Жабљака од којег је према истоку формиран валов, дугачак око 15 км, до средњовековног града Пирлитор изнад долине Таре. На источном подножју планине ледници су се спајали у пространи суподински ледник, који је оставио основне рељефне форме на Дробњачкој површи, као што је заталасан моренски материјал у чијим су утолеглицама басени великог броја језера. Маркантни трагови ледничке ерозије су циркови у вишим деловима планине (Млечни југозападно од Жабљака, Урдени до, Водени до, Добри до, Тодоров до и др.) и леднички валови (Алишнички источно од Шкрчког језера, Локвички југозападно од Црног језера, Пошћенски јужно од Жабљака, Сушички северозападно од Жабљака, у којем је истоимено језеро и усмерен је према Тари, Комарнички, у изворишту истоимене реке, Калински и др). Маркантне су и форме флувијалног рељефа, а предњаче простране површи (Пивска и Дробњачка) и кањонске долине околних река (Пиве, Таре, Комарнице, Сушице и др.). Дебели слојеви кречњачких стена били су предуслов за формирање многобројних и маркантних крашких облика, као што су кањонске долине Таре, Пиве, Комарнице, Грабовице, Сушице, до мањих облика као што су скаршћене долине, увале и вртаче. Посебно су интересантни подземни крашки облици. Међу великим бројем пећина и јама треба истаћи неколико највећих. На Вјетреним брдима, испод коте 2.231 м истражена је јама дубока 897 м са дужином канала од 4.528 м. Ово је најдубљи спелеолошки објекат у југоисточној Европи и један од тридесетак најдубљих у свету. Поред ње истражена је јама у Малом ломном долу (Велика јама), дубока 605 м и дужине канала од 1.870 м, као и јамски систем у Северним обручинама са дубином од 460 м (типичан пример високопланинских понорских јама).

На висинама до 1.200 м преовлађује субпланинска клима, а изнад ове висинске границе типично алпска клима. Зиме су дуге и хладне, лета релативно кратка и свежа, а јесени су топлије од пролећа. У зимском делу године посебну погодност развоју туризма представља релативно честа појава температурних инверзија. Средња годишња температура за метеоролошку станицу Жабљак је 4,9 °C. Због врло разуђеног орографског система и великог успона планинских маса јављају се специфична струјања ваздуха. Уочавају се и две интересантне чињенице: прво, тишине се јављају у скоро 50% времена и друго, јужни и северни ветрови су најчешћи. Тишине се најређе јављају од априла до јуна (у априлу 36%). У августу и септембру тај проценат је највећи и износи 51%. Јужни ветрови су углавном топли. Под њиховим дејством долази до наглог топљења снежног покривача. Средња годишња вредност падавина на станици Жабљак је 1.462 мм. Велике површине под кречњацима условиле су да велике количине падавина врло брзо пониру и да су велике површине планине безводне. За површинску хидрографију карактеристичне су повремене реке, које имају воду само у време отапања снега, теку скаршћеним долинама и вода им сукцесивно понире у кречњаку (Сушица, Отока код Жабљака, Језерац источно од Жабљака и др). Многобројна су и врела. У цирковима и моренском материјалу је велик број језера. Воде које пониру на планини појављују се у виду врела у долинама граничних река Пиве, Таре, Комарнице.

Д. је саобраћајно изолован и мало насељен део Црне Горе, са традиционалном привредом, пашњачким сточарством. Најзначајнија саобраћајница је пут Никшић--Пљевља, на којој је током зиме саобраћај често у прекиду због високих снежних наноса. Највеће насеље је Жабљак са 1.937 становника 2003, од којих су 47,1% били Срби, а 46,6% Црногорци. Општина Жабљак имала је укупно 28 насеља са 4.204 становника (50,3% Срби, 43% Црногорци). Просечна величина села била је 84 становника. После II светског рата све већи значај добија туристичка привреда. Године 1952. Д. је добио статус националног парка. Национални парк захвата површину од 39.000 ха и има више строго заштићених резервата. Године 1977. кањонска долина реке Таре добила је статус еколошке резерве биосфере наше планете, а 1980. Национални парк Д. увршћен је у листу светске природне и културне баштине под старатељством Уједињених нација. Жабљак годишње посети 15.000 туриста који остваре 45.000 ноћења. Зимска туристичка сезона богатија је од летње.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Ж. Милојевић, Дурмитор, регионално-географска истраживања, Бг 1951; Б. Церовић, Дурмитор и кањон Таре, Жабљак 1984; Ј. Ђ. Марковић, Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1990; Ј. Ђ. Марковић, М. Павловић, Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора), Бг 1995; М. Љешевић, М. Стијеповић, Природа националног парка Дурмитор, Бг 1996; С. Станковић, „Национални паркови Југославије", Глобус, 1996, 2; С. М. Станковић, Путевима Југославије, Бг 2001; Ј. Чворо, П. Голубовић, Географија Југославије, Ниш 2001.

С. Станковић; Б. Ђерчан