ДУПЉАРИ

ДУПЉАРИ, углавном морске животиње, са познатих око 9.000 врста, које су назив добиле по поседовању цревне дупље која служи за транспорт и варење хране. Њихова јединствена особина су жарне ћелије распоређене на тентакулама или ручицама око усног отвора. У д. убрајамо морске сасе, хидре, корале, медузе. Већином насељавају плитке воде. Д. су двослојне животиње и то објашњава једноставност њихове грађе. У животном циклусу један број д. има смену форми полипа и медузе. Развијају се преко трепљасте и покретне ларве плануле. Фауна Србије је, разумљиво, сиромашна врстама д. Познато је присуство две врсте, и то слатководне хидре, Hydra vulgaris и слатководне медузе, Craspedacusta sowerbyi. Слатководне хидре живе у различитим типовима станишта, од бара до језера, честе су и у споротекућим и брзим водотоковима, а нарочито су заступљене у воденој вегетацији. Тело хидри је цилиндрично и ретко када дуже од 20 мм. Често су прозрачне и тешко уочљиве у води. Хране се другим воденим животињицама. Слатководна медуза је распрострањена широм света, а њено порекло је Кина. У европским водама се јавља од краја XIX в. У Србији насељава углавном стајаће воде, као што су баре, језера, резервоари са водом, а повремено се може наћи и у текућим водама. Јавља се у форми полипа када је тешко уочљива и величине неколико милиметара, а у форми медузе када температура воде током летњих месеци пређе 25 °C. Медузе су величине 20--30 мм, обично прозрачне, и могу се јавити у великој бројности што може да узнемири локално становништво и купаче. Слатководна медуза може да парализује рачиће којима се најчешће храни, али нема капацитет да на било који начин оштети људску кожу.

ЛИТЕРАТУРА: А. Остојић, Фауна слатководних бескичмењака са илустрованим кључевима за идентификацију, Краг.--Бг 2013.

Ж. Томановић