ДУПЉАНЕ

ДУПЉАНЕ, село у источној Србији, у Крајини, које припада општини Неготин, а од општинског центра удаљено је око 12 км према северозападу. Изграђено је у долини Дупљанске реке (слив Дунава), а са локалним путем, дугачким око 5 км, повезано је магистралним путем Неготин--Кладово. Насеље је компактно, смештено у уској долини потока и кратким долинама три његове притоке, на 170--270 м н.в., па је добило радијалну основу и распоред улица. Село се више пута помиње од краја XVIII в., а 1866. имало је 122 куће. Током друге половине XX в. Д. је захватила константна и нагла депопулација. Године 1953. оно је имало 1.293, а 2011. 481 становника, од којих су 67,2% били Срби, а 20,2% Власи. Пољопривредом се бавило 70,5% економски активног становништва. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа и месна канцеларија. Око 2 км североисточно од села су сеоски виногради са заселком „Дупљанске пивнице" које чине подруми за чување вина.

Д.рагутин Тошић

Црква Св. великомученика Георгија. Село Д. није имало цркву све до 1938, када је залагањем мештана подигнут садашњи храм. Грађен је у периоду 1928--1938, према плану који је израдио архитекта Василије Андросов, руски емигрант. Он је пројектовао преко шездесет цркава на територији Југославије, уклапајући се у национални стил заснован на српском средњовековном неимарству. По завршетку градње храм је осветио на дан храмовне славе, 6. V 1938, тимочки епископ Емилијан. Залагањем црквене општине села и мештана црква је обновљена 1980. Храм има основу у облику грчког крста са куполом, а грађен је тесаним каменом. Црква се пирамидално уздиже ка високом, октогоналном кубету, изведеном по узору на слична решења моравске школе. Олтарски простор затвара висок иконостас са петнаест икона које су дело непознатог сликара. Зидног сликарства има у куполи и певничким просторима, док су зидови храма обојени у сиво-плаву боју, на начин којим се постиже имитација оплате од мермерних плоча. У црквеној порти подигнута су два звоника, један поред другога. Старији је сазидан од камена и имао је два звона, док је новији омалтерисан и обојен у бело са украсним елементима од црвене, фасадне цигле.

М.илица Рожман

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; Ј. Пјевац, ,,Црква Светог Великомученика Георгија у Дупљану", у: Сакрална топографија Неготинске Крајине, Неготин 2012.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)