ДУЊИЋ, Чедомир

ДУЊИЋ, Чедомир, бригадни ђенерал (Мала Врбица код Младеновца, 11. II 1881 -- Београд, 26. VIII 1952). Завршио је 31. класу Ниже и 14. класу Више школе Војне академије, као и Нижи и Виши курс Артиљеријске школе гађања. По завршетку ВА био је командир вода у Дунавском артиљеријском пуку (1906--1907), Брдском артиљеријском пуку (1907), Дунавском артиљеријском пуку (1907--1908) и Градском артиљеријском пуку (1908--1912), као и командир чете у Градском артиљеријском пуку (1912). Током балканских ратова био је задужен за мобилизацију Зајечарског градског артиљеријског одреда, потом командант транспорта опреме за Драч и командант Зајечарске утврђене одбране. На почетку I светског рата мобилисао је градску артиљеријску батерију Скопског градског артиљеријског одреда, која је придодата најпре Шумадијској дивизији првог позива, потом Комбинованој дивизији и Браничевском одреду. На Солунском фронту био је командир батерије у Тимочком хаубичком дивизиону (1916) и командант Вардарског хаубичког дивизиона (1916--1918). Непосредно по завршетку рата учествовао је у операцијама на албанском граничном фронту као командант артиљерије Дебарског одреда Подримских трупа (1919--1920). У наредном периоду командовао је дивизионом у 3. хаубичком пуку (1920--1921) и 2. пуком тешке артиљерије (1921--1924). Вршилац дужности команданта Вардарске артиљеријске бригаде постао је 1924. До 1930. био је командант артиљерије Вардарске и Брегалничке дивизијске области, а од 1930. до 1933. командовао је артиљеријом Осјечке дивизијске области. На тој дужности је пензионисан и преведен у резерву 1933. Реактивиран је пред почетак Априлског рата и постављен на дужност команданта артиљерије Седме армије. Други светски рат провео је у немачком ратном заробљеништву.

ЛИТЕРАТУРА: В, Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941, II, Бг 1983; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

А. Животић