ДУНИТ

ДУНИТ, дубинска стена из групе перидотита, која може бити и магматског и метаморфног порекла. Назив је изведен према офиолитима са планине Дун на Новом Зеланду. Изграђена је преко 90% од оливина који је у већој или мањој мери серпентинисан, а споредни састојци су спинел (хромит, пикотит), магнетит и платински минерали. Присуством базичног плагиокласа д. гради прелазе ка оливинском габру (троктолиту), а с порастом садржаја клинопироксена ка верлитима. У зависности од споредног минерала, постоје илменитски--, магнетитски--, хромитски-- и енстатитски варијетети д. Магматски д. настају процесима акумулације кристала оливина у базичној или ултрабазичној магми; такви д. учествују у грађи океанске коре и стога представљају честе литологије у офиолитима, док се велике масе ових стена срећу у кумулатним зонама континенталних базичних интрузија. Магматски д. показују хипидиоморфно-зрнасту структуру и масивну, хомогену и тракасту текстуру. Д. метаморфног порекла представљају стене горњег омотача где настају на рачун перидотита, најчешће услед реакције харцбургита и лерзолита с базичним растопима који пролазе кроз омотач или услед вишеструке екстракције растопа из перидотита, где д. остају као крајњи ултрарефракторни резидуум. Ови д. су протогрануларне, порфирокластичне или еквигрануларне структуре. Код нас је појава д. и троктолита кумулатног порекла констатована у неким офиолитским комплексима, нпр. код Прибоја, у долини Ибра, на Косову и другим местима, док се д. из горњег омотача налазе као нодуле у палеогним алкалним базалтима код Сокобање и Горњег Стрижевца. Д., обично у извесној мери серпентинисан, користи се као архитектонски и украсни камен.

ЛИТЕРАТУРА: R. W. Le Maitre, A. Streckeisen, B. Zanettin и др., Igneous rocks: A classification and Glossary of Terms, Cambridge 2002; M. G. Best, Igneous and Metamorphic Petrology, Oxford 2003.

В. Цветковић