ДУНАВ ФИЛМ

ДУНАВ ФИЛМ, предузеће за производњу и промет филмова основано у Београду 1955. Као специјализована установа за производњу документарних и краткометражних филмова Д. ф. је формиран одлуком владе СФРЈ. Располагао је техником за снимање филмова и монтажним студијем за цртани филм и трик, а од 1962. и властитим новим просторијама. Првобитна делатност била је производња наменских, образовних и научно-популарних филмова, а временом је постао главни специјализовани произвођач документарних, кратких, играних и цртаних филмова. На његовом челу су се увек налазиле личности привржене филму, а најплодније раздобље је остварено у време руковођења В. Распора (генерални директор), иницијатора Београдске школе документарног филма, њеног највернијег пријатеља и највиспренијег критичара, али и талентованог организатора, који се залагао за одстрањивање бирократског баласта у домену уметничког рада.

Од 1953. до 2006. произведено је око 1.600 документарних, кратких, средњометражних, анимираних и наменских филмова и, према подацима до 1980, више од 350.000 метара снимљене филмске документације за потребе привредних и других организација. Производња играних филмова почиње 1967. и до 1986, када се гаси, снимљено је 13 филмова (М. П. Ђорђевић, Крос-контри и Јутро 1967, Подне, 1968, Бициклисти, 1970; Ф. Шубоња, Низводно од сунца, 1969; Ј. Јовановић, Млад и здрав као ружа, 1971; А. Петровић, Мајстор и Маргарита, 1972; Ж. Николић, Бештије, 1977; Д. Вукотић, Акција стадион, 1977; П. Голубовић, Судбине, 1978, Добровољци, 1986; В. Гилић, Дани од снова, 1980; А. Ђорђевић, Јагуаров скок, 1984).

Аутори окупљени у Д. ф. су препознати као ствараоци на основу чијег се опуса може говорити о јединственом духу београдског филмског документаризма. После великог успеха на ретроспективи у Порети Терме (Италија) 1966, италијанска штампа и филмска критика говоре о Београдској школи документарног филма и Д. ф. означавају као њено најзначајније жариште. У њему су радили многи значајни ствараоци који су формирали физиономију школе: А. Петровић, М. П. Ђорђевић, Д. Макавејев, Ж. Николић, К. Шканата, М. Штрбац, С. Заниновић, М. Бабац, В. Гилић, Д. Лазић, Р. Ивковић, А. Илић и др.

У готово свим развојним етапама Д. ф. негована је тема НОР-а. Своју општејугословенску специфичност поетски документарни филм је добио углавном остварењима београдских документариста, где поетичност тог жанра извире из идејне осмишљености коју тим филмовима даје повезивање ратних епизода са савременим животом (Ж. Чукулић, Крв слободе, 1955; М. П. Ђорђевић, Девојка с насловне стране, 1958; С. Заниновић, Поруке, 1960; Б. Ћеловић, Једна пушка иде у град, 1962). Богата жанровска лепеза продукције Д. ф. обухвата етнолошке (Д. Лазић, Задушнице, 1963; А. Петровић, Сабори, 1965), културно-историјске (Р. Ивковић, Хиландар на Атосу, 1952), здравствено-пропагандне (М. Штрбац, И. Драшкоци, Ланац је покидан, 1952; М. Бабац, Hepatitis epidemica, 1967), индустријско-пољопривредне (Р. Ивковић, Пољопривреда постаје индустрија, 1961; К. Шканата, Косовско црно злато 1966; В. Слијепчевић, Ђердапске ископине, 1968), историјске (Љ. Јоцић, Милена Павловић Барили, 1962; С. Павловић, Церска битка, 1964; М. Штрбац, Историја ће за данас да се стрпи, 1970; Б. Бастаћ, Комишање народа православног, 1971), научно-популарне (Б. Ранчић, Захвалност Тесли, 1958; А. Илић, Хомо ефлувиенс, 1976, Маљ, 1977; П. Лаловић, Балегари, 1982), те филмове који документују живот омладине (А. Аранђеловић, Нема више шегрта, 1965; Д. Лазић, Младост-лудост, 1965), проблеме села (Б. Ранчић, За најмлађе на селу, 1958; Р. Ивковић, Сеоске девојке, 1960; С. Павловић, Дођи, Миле, у наш крај, 1967), друштвену проблематику (Д. Макавејев, Парада, 1962; А. Петровић, Записник, 1964; К. Шканата, Први падеж човек, 1964; М. Николић, Од плате се мора живети, 1964; Б. Ћеловић, Печат, 1966; В. Басара, Отпуштени, 1968; М. Јокић, Пошто кошта жена, 1969). Ту лепезу чине и документарни филмови из области ликовне уметности (В. Басара, Музеј савремене уметности, 1965; Ђ. Кадијевић, Хексаптих, 1968), путовања (М. Вајда, Путопис о Србији, 1960), спорта (М. Милошевић, Клизачи, 1968), те кратки (М. П. Ђорђевић, Контрабас, 1963; Д. Ђурковић, Анабелин сан, 1966; В. Гилић, Повратак на родно дрво, 1968) и цртани филмови (З. Јовановић, Рупа, 1976; С. Милић, Еротикон, 1977; В. Влајић, У алеји великана и великих догађаја, 1977; В. Бикић, Његово Величанство, 1980; Д. Шево, Трчање, 1981; Н. Мајдак, Велики прасак, 1987; Р. Ћирић, Пртко, 1993).

У програму дугометражне документарне производње снимљени су Терористи (1970) и Дванаест месеци зиме (1983) К. Шканате, Кише земље моје (1963) М. Штрпца и Југославија по вољи народа (1988) Б. Илића и М. Стаменковића. У сарадњи са РТВ Београд снимљена је телевизијска серија Ризнице културног блага (Р. Ивковић, М. Милошевић, Хиландар на Атосу, 1975; Живот у Хиландару, 1977; Сент Андреја и Енергетско благо Србије, 1978; Уметност Рашке школе и Уметност Моравске школе, 1984; М. Милошевић, Метеори, 1977; В. Слијепчевић, Срби у Трсту, 1983). Од 1996. до 2006. деловала је Филмска школа Д. ф. у којој су се школовали ствараоци за разне филмске професије.

ЛИТЕРАТУРА: В. Распор, Филмографија Дунав филма, Бг 1980; Предметна филмографија документарног и краткометражног филма, Бг 1980; Ријеч о филму, Бг 1988; М. Јокић, „Дунав филм -- уместо прославе", Нови филмограф, 2009--2010, 7--8.

Т. Гаврић