ДУКАТ

ДУКАТ, планина на југоисточној периферији Србије, око 10 км југозападно од Босилеграда. Она је развође између слива Струме на истоку (егејски речни слив) и слива Пчиње на западу (црноморски слив). На југу и истоку ограничена је долином чији се јединствени ток на југу зове Караманичка, односно Голема река, а на истоку Бистарска, односно Бранковачка река (по селима крај којих пролази). Долина њене леве притоке Љубатске реке чини северну границу планине. На северозападу Д. се протеже до долине Лавранске реке притоке Љубатске реке. Сви токови су у сливу Струме. Југозападну границу чини Пролесјачка река из слива реке Пчиње. Планински масив има облик пљоснатог била које се протеже начелним правцем север--југ, на дужини од око 20 км, висине око 1.400 м, са којег се уздижу усамљени врхови. Највиши је Црноок са 1.881 м н.в., који је издвојена планинска целина источно од главног планинског венца. Средишњи део и највећи део планинског масива је од камбријумских лискунских парастена Јарешничке серије. У њима су у виду дужих или краћих прослојака кварцити, амфиболитски метаморфити, млађе палеозојске хибридне стене плагиогранитског и гранитског састава и мусковитски ортогнајсеви, кредни порфироидни гранити Црноока и неогени кварцити. На најзападнијим и најисточнијим деловима Д. су стене одовицијума, међу којима доминирају серицит-графитски и серицит-хлоритски шкриљци, али и нешто млађи, такође палеозојски гранитоиди. Д. је компактни планински масив јер су раседне зоне на његовом крајњем западу, док је на југу и североистоку мало раседа. На планини су утврђени савремени периглацијални облици. Постоје појаве мразно-солифлукционог цепања педолошког покривача са појавама мразног сортирања дробине (травни прстенови), облици мразно-денудационих ожиљака, поља падинских дробина и блокова (падински куруми), клизећи блокови, облици торова и нивационих улока. Планина је дисецирана густом мрежом потока који су усекли дубоке долине. На Д. су мале површине са стенском основом. Највећи део је покривен педолошким слојем планинских ранкера променљиве дебљине са скелетом или без њега и високопланинским травама. Читава планина је под пространим жутим ливадама и буковим и четинарским шумама. Планинско било и југоисточни делови планине су с оскудном вегетацијом. На планини је 12 малих села (Дукат, Црна Река, Црвени Град, Црноштица, Паралово, Буцељево, Доганица, Незарица, Караманица, Јарешник, Горње Тламино и Зли Дол), а на њеном подножју 8 (Радовница, Пролесје, Бистар, Рикачево, Бранковци, Радичевци, Доња и Горња Љубата) као и општинско средиште Босилеград. У селима су куће распоређене дисперзивно и по малим заселцима до висина од 1.500 м. Планина је саобраћајно изолована и путеви са путним подлогама су на њеној периферији.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Simić, V. Ćebić, „The Crnook granitoides 1", Радови Геоинститута, 2002, 37; Група аутора, „Velika grmuša Sylvia hortensis -- nova gnezdarica Srbije", Journal of the Bird Protection and Study Society of Vojvodina, 2008, 17; D. Nešić, S. Belij, B. Milovanović, „Periglacial relief of Crnook (Southeast Serbia)", ГСГД, 2012, 92; D. Sadiković, M. Kuštera, „Fungal conservation: Protected species of fungi in South Serbia region", Biologica Nyssana, 2013, 4, 1--2.

Т. Лукић