ДУКАНАЦ, Љубомир

ДУКАНАЦ, Љубомир, економиста, универзитетски професор (Београд, 29. XI 1910 -- Београд, 5. VI 1949). Дипломирао је 1932. на Правном факултету у Београду, где је и докторирао 1935. с тезом Преваљивање пореза с нарочитим обзиром на прилике у Југославији (Бг 1935). Годину дана касније је изабран за асистента волонтера за економско-финасијске науке, а 1938. за доцента на предметима Народна економија и Економска политика. Изводио је наставу и на докторском течају. За време рата је био хапшен током 1941. и 1942, те крајем 1942. отпуштен с факултета, после чега је 1943. и 1944. радио у осигуравајућем друштву „Балкан", као и у Народној банци, на сређивању библиотеке. Од 1944. до 1947. био је члан правне комисије АСНОС-а, саветодавног монетарног одбора повереништва финансија ФНРЈ, привремене управе Народне банке ДФЈ, саветодавне правне комисије Министарства финансија ФНРЈ, комисије за решавање валутног питања у ДФЈ, комисије за израду финансијских закона у ДФЈ и ФНРЈ. После рата је биран за ванредног професора на предмету Наука о финансијама, а учествовао је и у стварању новог монетарног и финансијског система Југославије. Објавио је више фундаменталних дела, па је у свом времену сматран једним од најплоднијих економиста. Поље његовог научног интересовања било je врло широко: теорија пореза, јавни кредити, теорија новца, теорија међународне трговине, однос економије и друштвених наука. Највише се бавио теоријом и праксом пореза, а из те области су му најзначајнија дела Основни проблеми порезивања (Бг 1938) и Порез на промет: теорија о подели пореза на непосредне и посредне (Бг 1938). Бавио се и општим теоријским питањима политичке економије, посебно синтетичком теоријом вредности (Наука о финансијама на прекретници?, Бг 1938; Увод у народну економику, 1--2, Бг 1940). Био је власник и уредник недељног омладинског листа Хиљаду девет стотина тридесет шеста. С руског је превео Совјетски финансијски систем М. И. Боголеповa (Бг 1946) и Финансијски и кредитни систем СССР В. М. Батирева и В. К. Ситњина (Бг 1946). У рукопису му је остало опсежно недовршено дело о развоју Југославије између 1919. и 1923.

ДЕЛА: Проблем побуда људске привредне делатности и економска теорија, Бг 1939; О објективности економске науке, Бг 1939; Однос економије према психологији и социологији, Бг 1939; Новије синтетичке теорије о вредности: Франц Опенхајмер и Ханс Петер, Бг 1940; Привредно уређење федералних држава, Бг 1940; Савезнички новчани планови у Другом светском рату, Бг 1946; Индекси конјунктурног развоја Југославије 1919--1941, Бг 1946; Финансиско право, 1--2, Бг 1949.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Аврамовић, „Љубомир С. Дуканац (1910--1949)", АПФБ, 1953, 1; М. Лабус, „Допринос Љубомира Дуканца статистици привредних криза"; Г. Илић Попов, „Основни проблеми опорезивања код Љубомира Дуканца", у: Научно наслеђе Правног факултета у Београду, Бг 1994; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду: 1905--1941, II, 2, Бг 2002; С. Ц. Ћирковић, Ко је ко у Недићевој Србији 1941--1944, Бг 2009.

С. Мирчов