ДУКА СЕНКОВИЋ

ДУКА СЕНКОВИЋ (Шетковић, Станковић), типско име грешника у балади о самртној исповести или у епским приповедним песмама о грешнику који девет година смртно болује због огрешења о крсно име или свету литургију и мајку, због обљубе крсне или венчане куме, због куђења девојке или због уништавања усева и стоке. Иако се жив распада и налази се у стању блиском смрти, он не може да испусти душу док не исповеди своје грехове, а када умре, ни земља ни вода не примају његово тело, па се оно спаљује, баца или сахрањује заједно са псом (ЕР, 190; Вук VI, 3, 1899; Босанска вила, I, 351; III, 154; MХ I, 39; MХ V, 148; Миладиновци, 55; И. С. Ястребовъ, Обычаи и пэсни турецкихъ Сербовъ (въ Призрэнэ, Ипекэ, Моравэ и Дибрэ). Изъ путевыхъ записокъ, СПб 1886, 66--67). Дука или Лука Сенковић је и име љубавника жене Марка Краљевића (ЕР, 151; Вук VI, 25, MХ II, 27). Песме о Д. С. распрострањене су на целом јужнословенском простору.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Милошевић Ђорђевић, Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције, Бг 1971; В. Латковић, Народна књижевност, I, Бг 1975; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Дука Сенковић, Бг 1984; Л. Делић, „Песме с темом исповести великог грешника у Богишићевом зборнику. Прилог проучавању жанровског синкретизма и 'композиционих схема'", у: С. Самарџија (ур.), Ликови усмене књижевности, Бг 2010; М. Детелић, Л. Делић, „'Проклет био на оба свијета': функционално и семантичко раслојавање клетви у усменој епици", ЗМСКЈ, 2013, 61, 3.

Љ. Пешикан Љуштановић