ДУЈИЋ, Александар

ДУЈИЋ, Александар, лекар, патофизиолог, санитетски пуковник (Кула, 18. IX 1932). Дипломирао 1959. на Медицинском факултету у Београду. Радио у Гарнизоној амбуланти Војно-санитетског центра у Београду 1961--1965, специјализирао патофизиологију на Институту за патофизиологију ВМА из домена трансплантационе имунологије (1968). У оквиру специјализације провео једну годину на Институту за микробиологију код проф. Б. Јанковића, где је урадио експериментални део специјалистичког рада. Усавршавао се у Институту HEYM болнице „Saint Louis" у Паризу, код проф. Жана Досеа, на типизацији ХЛА система (1970); у Њујорку на Клиници за нефрологију Медицинског центра „Downstate", у одељењу за трансплантациону имунологију код проф. Самуела Кунца; на Клиници за нефрологију у болници „Necker" у Паризу, на Одељењу за имунологију трансплантације, код проф. Жан Франсоа Бака (1977--1978); у болници „Saint Mary" у Лондону, код професора Ентонија Пинчинга, на оделењу за имунологију и проблеме сиде (1985. и 1987) и на Институту „Алфред Фурније" у Паризу, на курсу франкофонских земаља о сиди и другим полно преносивим болестима, као стипендиста француске владе (1991). Формирао (1969) и руководио Лабораторијом за имунологију у Институту за патофизиологију ВМА. Постављен за начелника Одељења за примењену физиологију и имунологију Института за експерименталну медицину ВМА 1971. и начелника Института за медицинска истраживања ВМА, од 1981. до престанка активне војне службе 1997, који је дочекао са чином пуковника. У оквиру уже области којом се бавио, увео 1982. семинар Основи молекуларне биологије и имунологије, обавезан за специјализанте и магистранте на ВМА којим је руководио до 1997. Предавач и члан Катедре за постдипломско усавршавање у Центру за мултидисциплинарне студије БУ и Мед. ф. у Београду, Нишу и Новом Саду. Председник Комисије за трансплантацију органа ЈНА, председник Комитета за трансплантацију Србије (1974--1978), председник Савезног Комитета за трансплантацију (1991--1997), члан савезне Комисије за борбу против сиде (1991--2002), члан савезне Комисије за лекове (1992--1997). Руководио пројектима Санитетске управе о трансплантацији и имунолошким механизмима код повреда. Оснивач ЈАЗАС (Југословенска заједница за борбу против сиде). Објављивао радова из области Имунологије, као и 11 прилога у књигама и уџбеницима. Од 1995. члан Конзилијарног тима за трансплантацију јетре и срца на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње".

ДЕЛА: коаутор, „Prolongation of murine skin grafts by FTS and its synthetic analogues", Clinical and Experimental Immunology, 1981, 45, 2; „Immunohistochemical characterization of rat thymic non-lymphoid cells. I. Epithelial and mesenchymal components defined by monoclonal antibodies", Immunology, 1988, 65, 2; „Prevalence of G-to-T transversions among K-ras oncogene mutations in human colorectal tumors in Yugoslavia", International Journal of Cancer, 1993, 8, 54, 2.

ИЗВОР: Лична архива.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух