ДУГА ВОЈНА
ДУГА ВОЈНА, крсташки поход против Турака 1443--1444. После првог пада Српске деспотовине под турску власт 1439, деспот Ђурађ Бранковић прешао је у Угарску, па је, нудећи новац, настојао да покрене крсташки рат. Пошто је Јанко Хуњади 1442. однео сјајне победе против Османлија у Влашкој, одушевила се и узбудила хришћанска Европа. На нову 1443. папа Евгеније IV (1431--1447) позвао је цео хришћански свет у рат против неверника. На Сабору у Будиму донета је одлука да се још истог лета крене у поход. Деспот Ђурађ је на Сабору одржао надахнут говор, помињући турске злочине и ослепљење својих синова. Али из разних разлога рат је одлаган и прошли су драгоцени летњи месеци. Најзад, сакупили су се крсташи, које су предводили угарски краљ Владислав I Јагелонац, Јанко Хуњади, папски легат кардинал Јулијан Чезарини и деспот Ђурађ. Војска се састојала од око 25.000 Угара, Пољака, Влаха и припадника других народа и од око 8.000 Срба. Крајем септембра или почетком октобра 1443. прешла је Дунав код Београда и ушла у Србију. Деспоту Ђурђу придружио се босански војвода Петар Ковачевић са око 600--700 коњаника. Потукла је на Морави мањи турски одред, а онда је Хуњади заузео Ниш. Затим се незнатно повукао и између града Бовна (код Алексинца) и Ниша 3. XI 1443. победио румелијског беглербега Касима. Без већих тешкоћа, хришћанска војска прешла је од Ниша преко Пирота до Софије, коју је заузела и спалила. Да би спречили продор крсташа у Тракију, Турци су затворили стару Трајанову капију. Зато је војска ударила источно, котлином између планина Балкана и Средње горе и 12. XII 1443. избила на трг Златица. Даље није могла, због жестоког турског отпора, несташице хране и велике хладноће. Краљ Владислав се одлучио на повратак, против чега је био деспот Ђурађ. Чим је војска почела да се повлачи, њу је почео да гони беглербег Касим. Ипак, потучен је два пута и крсташи су већ 6. I 1444. логоровали у Прокупљу. Деспот Ђурађ је желео да презиме у Србији и да на пролеће наставе ратовање. Краљ је, међутим, хтео да изнурену војску врати у Угарску. Преко снегом покривене Србије крајем јануара стигли су у Београд. У фебруару 1444. ратници који су више личили на костуре него на људе ушли су у Будим. У Угарску је прешао и стари деспот Ђурађ. Убрзо су поведени турско-угарски преговори, који су довели до Сегединског мира. Деспот Ђурађ закључио је 15. VIII 1444. посебан мировни уговор са султаном по којем су му враћени држава и ослепљени синови.
ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, Историја Срба, 1, Бг 1952; П. Ћошковић, Босанска краљевина у преломним годинама 1443--1444, Бл 1988; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.
М. Спремић