ДУГА

ДУГА, лист за друштвена питања који је од 1974. до 2003. излазио двонедељно (26 бројева годишње) у Београду. Као својеврсна наследница истоименог недељника који је излазио 1945--1967, Д. је поново покренута 1974. у оквиру Београдског издавачко-графичког завода као свог издавача. Главни и одговорни уредници били су: в. д. Велимир Весовић (1974--1980), в. д. Војин Младеновић (1980), в. д. Данило Ружић (1980), Михајло Ковач (1980--1984), Грујица Спасовић (1984--1987), Илија Рапаић (1987--1991, 1995--1998, 2001--2003), Миломир Марић (1991--1995), Зоран Марковић (1998--2001) и Ненад Стефановић (2001). Д. је покривала широк спектар тема, од дневне политике, економије, културе, спорта до вести из шоубизниса. Била је својеврсно освежење на сцени штампаних медија Србије и Југославије, циљајући (поред читалачке публике средње и старије доби) и на млађу публику либералнијих схватања. На насловној страни Д. је објављивала фотографије женских топ-модела или познатих жена. У том контексту поред уобичајених политичких интервјуа и фељтона уведене су и рубрике „лакшег" садржаја (рецензије актуелних музичких издања и књига, филмских и позоришних представа, текстови о љубави и сексу, недељни хороскоп и сличне теме). Висок тираж ове ревије сврстао ју је у другој половини 80-их и у 90-им годинама XX в. на сам врх штампаних медија у Југославији, а за Д. су тада почели да пишу многобројни интелектуалци и јавне личности: Момо Капор, Борисав Ђорђевић, Добрица Ћосић, Милован Ђилас, Борислав Михајловић Михиз, Вук Драшковић и др. Колумну је у 90-има имала и Мирјана Марковић, супруга Слободана Милошевића и председник Југословенске удружене левице. Иако је током своје делатности носила истовремене епитете прорежимског, односно опозиционог гласила, Д. је управо својом отвореношћу и тежњом да се на њеним странама увек могу прочитати потпуно различити ставови о актуелним темама истрајала до самог краја. Одолевајући политичким притисцима са разних страна, Д. ипак није успела да преживи финансијске проблеме, а тадашње потешкоће у којима се нашао БИГЗ довеле су до осипања новинара и дефинитивног гашења листа 2003.

А.лександар Деветак

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)