ДУБРОВНИК

ДУБРОВНИК, „цвиет народног књижества", алманах који су у Дубровнику 1849. покренули предводници покрета Срба католика -- Матија Бан и Медо Пуцић, те Иван Аугуст Казначић. Штампан је на латиници у три годишта: 1849, у Дубровнику, у штампарији Антуна Мартекинија, а затим, због несугласица са дубровачким штампаром, у Загребу 1851. и 1852. Смисао алманаха изнео је један од уредника, Матија Бан („Увод", у другом годишту) рекавши да је неопходно „да се од пропасти сачувају средством печатње песнички саставци старих Дубровчана", а да се савременим младим писцима отвори поље деловања „кроз које би се народност славјанска у овим странама коначно утврдила". Ова намера је потврђена и устројством алманаха који је подељен у две рубрике, „Старо књижевство" и „Ново књижевство". Сем што су објављивани литерарни прилози из старе дубровачке књижевности (поезија највећег дубровачког барокног песника Џива Бунића), значајно је да је алманах својим савременим прилозима био и остао сведок времена. Тако је адвокат и песник Антун Казначић, дубровачки илирац, својим Вијенцем народне славе, који се састојао од пет песама појединачно посвећених патријарху Јосифу Рајачићу, бану Јосипу Јелачићу, Божидару Петрановићу и Људевиту Гају, са средишњом песмом спеваном поводом издања Гундулићевог Османа, сликовито указао на дубровачко схватање овог културно-националног покрета. Алманах Д. сматра се у српској, али и у хрватској књижевној историографији (Стјепан Ћосић), првим оглашавањем интелектуалног покрета Срба католика у Дубровнику.

ЛИТЕРАТУРА: И. Перић, Дубровачка периодика (1848--1918), Дубр. 1980; С. Ћосић, Дубровник након пада Републике (1808--1848), Дубр. 1999; И. Арсић, Дубровачки штампари и издавачи XIX века и њихова издања, Бл--Бг 2005; К. Бакија, Књига о „Дубровнику" 1849--1852, Зг 2005.

И. Арсић