ДУБОВАЧКО-ЖУТОБРДСКА ГРУПА
ДУБОВАЧКО-ЖУТОБРДСКА ГРУПА, културна група средњег и касног бронзаног доба средњег Подунавља, распрострањена у јужном Банату, у уском приобалном појасу српског Подунавља од ушћа Саве ка истоку све до ушћа Искера, на дунавским адама, јужној и југозападној Олтенији и северозападној Бугарској. У Србији се издвајају налазишта у Банату (Дубовац, Дупљаја, Орешац) и источној Србији (Костол, Жуто брдо, Кличевац, Мала Врбица, Корбово, Велесница). У Олтенији је позната под именом култура Грла Маре (Gârla Mare). Локација налазишта д. г. указује на чињеницу да су заједнице носиоци ове културе запоселе обе обале Дунава, радије бирајући аде, мала узвишења и терасе у близини реке, која не само да је била извор хране, него и главна трговинска трансверзала у праисторији. На територији Србије откривено је преко стотину налазишта на којима је потврђено присуство керамике д. г. Број налазишта је у нескладу са степеном истражености. Подаци којима се располаже најчешће потичу са рекогносцирања и мањих сондажних или заштитних ископавања. Знатан број локалитета регистрован је и истраживан пре више деценија, тако да прецизни стратиграфски подаци недостају или су непотпуни.
За разлику од слабо истражених и публикованих насеобинских локалитета, налазишта која илуструју погребну праксу ових популација знатно су боље позната. Положај некропола пажљиво је биран, а био је условљен јасном намером да буду формиране у непосредној близини река. Некрополе се налазе на терену који је обезбеђен од поплава и ерозије. Покојници су спаљивани. Спаљивање је вршено ван некропола, а кремирани остаци су скупљени и полагани у керамичке урне, по правилу поклапане зделама. У плитко укопаним гробним јамама налазиле су се урне, у којима је понекад проналажен и део гробног инвентара, а уз њих и друге керамичке посуде, антропоморфне фигурине и орнитоморфне звечке. Предмети од метала као део гробног инвентара веома су ретки. Постојали су и гробови где су остаци спаљених покојника полагани на дно јаме, без керамичког реципијента, као у случају гробова у Лудошу, Ату, а највероватније и у неколико гробова на некрополи Корбово--Песак, те вероватно једном гробу на некрополи Гламија. Помиње се и постојање кенотафа. На некрополама није утврђено издвајање група нити појава редова, као ни издвајање богатих од сиромашних гробова. Утврђено је постојање колективних гробова, односно двојни или тројни гробови. Гробови су на површини највероватније били обележавани, јер у досадашњим истраживањима некропола није утврђено да су старији гробови оштећени млађима. Код неких гробова уочене су мале површине прекривене ситним шљунком, што би могло да наведе на претпоставку о постојању малих хумки као надгробног обележја. С обзиром на то да је постојање оваквих површина прилично ретка појава, могуће је да су такве површине имале везе са неким ритуалним праксама које су пратиле погреб.
Керамика, као основни носилац стила д. г., веома је разноврсна, како по облицима, тако и по орнаментици. Главни облици су урне са цилиндричним вратом, левкасто раширеним ободом, заобљеним трбухом и суженим дном и тзв. етажне урне са наглашеним, конвексно профилисаним раменом. Оба типа имају по две или четири наспрамно постављене вертикалне дршке на трбуху. Израђиване су и зделе са раширеним или увученим ободом, пехари са две дршке које прелазе обод, шоље са једном дршком, двојни судови, шупља цилиндрична постоља, као и зооморфне вазе, најчешће у облику птица. Керамика је украшавана урезивањем и жигосањем, а орнаменти су инкрустовани, тј. испуњени белом бојом. Мотиви су геометријски: троуглови, квадрати, гирланде, кружићи, волуте, меандри, цик-цак и таласасте линије, а распоређени су по целој површини посуде.
Карактеристична је и антропоморфна пластика. Најчешће је приказана женска фигура са звонастом сукњом и стилизованим горњим делом тела, на којем су често представљени елемени ношње и накита. Према облику тела и положају руку, разликују се три основне варијанте ових фигурина: фигурине са рукама савијеним у лакту и постављеним на трбух или испод груди, фигурине масивног трупа у виду кружне или елипсоидне плоче и фигурине са пљоснатим масивним трупом четвртастог пресека. Међу најпознатијим примерима фигуралне уметности д. г. налазе се тзв. кличевачки идол и дупљајска колица. Метални налази су ретки, а познати су налази бодежа и секира. Овој култури може се приписати остава златних предмета из Велике Врбице код Кладова, која се састоји од перли, лунуластих привезака и прстенастог накита с урезаним гирландама.
У генези д. г., као једне од култура с инкрустованом керамиком, важну улогу играле су заједнице културе Серемле, које су се спустиле до суседне, западне карпатске зоне. Наиме, миграцијом носилаца раних фаза култура инкрустоване керамике ка југу, ка српско-хрватском Подунављу, најпре је било захваћено подручје Барање. Даљим померањима низводно долином Дунава, погодно тле за даљи развој инкрустоване керамике налази се у Банату и доњем делу средњег Подунавља. На том подручју, на којем је у претходном периоду снажан замах доживела ватинска култура, али где су осетни и утицаји културе Вербићоара из Олтеније, долази до интеракције и мешања многих културних елемената, чији је резултат формирање д. г. Занимљиво је да се култура Серемле сматра једним од елемената који су активно учествовали и у формирању каснобронзанодопске белегишке културе. Близина територија д. г. и белегишке културе одредила је врсту и обим културних контаката. На ову чињеницу указали су импорти откривени у зонама простирања ових двеју културних манифестација. Ови контакти могу се пратити на неколико некропола и насеља у Банату и области средњег Подунавља, у Срему и Бачкој.
ЛИТЕРАТУРА: З. Летица, Антропоморфне фигурине бронзаног доба у Југославији, Бг 1973; M. Гарашанин, Дубовачко-жутобрдска група, у: A. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Бронзано доба, Сар. 1983; M. Şandor-Chicideanu, Cultura Žuto Brdo-Gârla Mare. Contribuţii la cunoaşterea epocii bronzului la Dunărea Mijlocie şi Inferioară, I--II, Cluj--Napoca 2003; A. Szentmiklosi, „The Relations of the Cruceni--Belegiš Culture with the Žuto Brdo -- Gârla Mare Culture", Analele Banatului Arheologie--istorie, 2006, 14, 1; М. Пековић, Инкрустована керамика бронзаног доба у српском Подунављу, Бг 2013; Антропоморфне фигурине бронзаног доба у српском Подунављу, Бг 2015.
М. Љуштина