ДУБОЧИЦА

ДУБОЧИЦА, манастир у селу Отиловићи, 11 км југоисточно од Пљеваља. Изгра-дња и живописање Цркве Св. Николе окончани су 1565, а главни ктитор манастира био је игуман Павле. Прве богослужбене књиге дароване су манастиру 1595, а већ 1598. рукописе у манастиру преписује јеромонах Исаија. Tурски документи похрањени у архиву манастира Св. Тројице Пљеваљске садрже податке о куповини имања 1569, обнови манастирског храма 1600, али и о неприликама монаха, због чега је манастир запустео 1640. Крајем XVIII и током XIX в. Црква Св. Николе у Д. функционисала је као парохијски храм. Године 1983. црква је због изградње вештачког језера за Термоелектрану „Пљевља" са првобитне локације премештена на место на којем је данас. Д. je сада женски манастир.

Манастирски храм се састоји од олтарског простора са полукружном апсидом, наоса засведеног полуобличастим сводом на двама бочним прислоњеним луковима, те уске припрате одвојене зидом. Фреске Д. стилски су сродне живопису цркве Преображења у Будисавцима (1568). У конхи олтарске апсиде приказана је Богородица са Христом и арханђелима, а у првој зони је Служба архијереја. На осталим олтарским површинама су ликови Мртвог Христа (ниша проскомидије), светих епископа, архиђакона Стефана, праотаца Христових, тројице јеврејских младића, као и старозаветне (Гостољубље Авраамово, Жртвовање Исака) и новозаветне сцене (Вазнесење). Причешће апостола није насликано у олтару него на „тријумфалном луку". По средини свода наоса су представе Св. Тројице и Христа анђела Великог савета, а испод њих су старозаветни пророци, чији су ликови красили и потрбушја прислоњених лукова, као и представе јеванђелиста. На сводовима и у највишим зонама су сцене Великих празника. У зони стојећих фигура приказани су Деизис, апостоли Јован и Павле, Св. Никола, свети ратници, Св. арханђео Михаило и Св. Константин и Јелена. Српски светитељи су у првој зони -- Св. Сава је поред Св. Николе, а Стефан Дечански близу Св. Константина и Јелене. У првој зони је сцена Четрдесеторица севастијских мученика на северном зиду западог травеја, а у вишим зонама су ликови светих мелода и мученика. У првој зони нартекса су фреско-иконе Богородице са Христом и Св. Николе, те стојеће фигуре славних монаха и пустиножитеља и Св. арханђела Гаврила. У другој зони су попрсја светих монаха и мученика, а у највишим регистрима зидова и на сводовима су сцене из житија Св. Николе и Чуда Христова. На олтарској прегради су престоне иконе Христа, Богородице, Јована Претече и Ваведења, Благовести на царским дверима, као и икона Недреманог ока изнад северног надверја из прве половине XVII в. Велики дуборезни крст је из времена патријарха Пајсија (1621--1622). Деизисни чин и Недремано око изнад царских двери (1682--1690) дела су Димитрија Даскала, родоначелника бококоторске иконописне радионице. Све иконе на данашњем иконостасу нису рађене за манастир Д., него су ту накнадно доспеле. Дрвени полијелеј израђен је такође у XVII в.

Ми. Живковић

Манастир са Храмом Св. Николе првобитно је био лоциран на обали Ћехотине у истоименом селу код Плава, по којем је добио име. По народном предању, потиче из времена Немањића. У средњовековним изворима јавља се често због преписивачке делатности. Д. је обнављана, али не тако често и у таквом обиму као други манастири. У манастирском архиву се чувају бујурулдије из 1737. и 1762. којима су дозвољаване оправке. Црква је начињена као једнобродни храм са кубетом, олтарском и певничким апсидама и кровом на четири воде. У унутрашњости пажњу привлачи амвон од камена у нивоу пода солеје, у којем је урезан плитак рељеф са биљним преплетом. По предању у Д. је у XVII в. служио Св. Василије Острошки, због чега ужива углед као Острог: ко не може у Острог, треба три пута да дође у Д. Отуда се код манастира трипут годишње одржава сабор: на Св. Василија Острошког, на Петровдан и на Покров Пресвете Богородице.

Р. Милошевић

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I--II, Бг 1902--1903; Ф. Барјактаревић, Турски документи манастира Св. Тројице код Пљеваља, Бг 1935.

ЛИТЕРАТУРА: В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; В. Кораћ, В. Ј. Ђурић, „Цркве с прислоњеним луковима у старој Херцеговини и дубровачко градитељство (XV--XVI век)", ЗФФБ, 1964, 8, 2; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије, 1557--1614, Н. Сад 1965; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства. XVI--XVII век, Бг 1991; Т. Пејовић, Манастири на тлу Црне Горе, Н. Сад 1995; М. Живковић, „Иконе бококоторског сликара Димитрија у Манастиру Дубочици код Пљеваља", Саопштења, 2012, 44; S. Pajić, „The Cycle of St. Nicholas in the Monumental Paintings of the Dubočica Monastery", Byzantinoslavica, 2015, 73; „Прилог познавању историје манастира Дубочице", ГЗМ, 2015, 10; B. Todić, „Angels With Instruments of the Passion Around the Virgin in the Apse: а Local Phenomenon in Serbian Art", Afievrwma ston akadhmai>kov Pana-giwvth L. Bokotovpoulo, Aqhvna 2015; М. Матић, Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557--1690, Бг 2017.