ДУБИЋ, Славољуб

ДУБИЋ, Славољуб, аграрни социолог, економиста (Петеранец код Копривнице, 29. V 1898 -- Сарајево, 8. VII 1983). У Прагу студирао агрономију, а дипломирао 1924. на Пољопривредно-шумарском факултету у Загребу. Докторирао у Прагу 1930. на Чешкој високој техничкој школи, са дисертацијом „Спрежна радна стока и чиниоци који одређују њен број на газдинствима". Од 1926. до 1936. био професор у средњој пољопривредној школи у Крижевцима (данашња Хрватска) где је био и директор. У бановинској управи у Сплиту радио 1936--1941. као референт за аграрну статистику, сточарство и наставу, али и као директор државног добра у Врани. У Загребу је 1941--1945. био уредник Господарског листа, а 1945/46. референт у хрватском Министарству за пољопривреду. Потом је 1947. премештен у Министарство пољопривреде БиХ, где је 1948. изабран за ванредног, а 1957. за редовног професора аграрног рачуноводства на Пољопривредном факултету у Сарајеву, где је остао све до пензионисања 1968. Основни проблем којим се бавио у својим научним радовима било је питање унутрашње структуре и организације сељачких газдинстава с обзиром на чиниоце њихове продуктивности, интензитета радова, тржишности и дохотка, чему је настојао да прилагоди и моделе књиговодства. Уз већи број популарних и стручних радова из области аграрне политике, написао је и први уџбеник руралне социологије на јужнословенским просторима Социологија села (Сплит 1941). Кроз 22 поглавља Д. излаже историју сељачког друштва од почетка феудализма до стварања слободних сеоских газдинстава, пише о сеоском становништву, сеоској породици, земљишним односима, привређивању у селу, стандарду, кући, исхрани, одевању, здрављу, забави и одмору, саобраћају, сељачкој психологији, обичајима, веровањима, организацији сеоског живота и разликама села и града. Насупрот „урбанизма", који само град сматра друштвеним субјектом (а село само објектом урбанизације), и „екстремног рурализма", који позива на рурализацију друштва у целини, Д. се залаже за „рурбанизам" као компромисно становиште које настоји да успостави хармонију између села и града у друштвеном животу. Ово је за југословенску социологију био пионирски рад, а за Д. најзначајније објављено дело, по којем ће и остати упамћен.

ДЕЛА: Господарско рачуноводство за сељаке и остале мале посједнике, Крижевци 1928; Прилог истраживању сељачкога господарства, Крижевци 1933; „Хисторијски поглед на социјалне прилике у Југославији", Архив Министарства пољопривреде, 1940, 7, 17; Пољопривреда Босне и Херцеговине између два свјетска рата, Сар. 1960; Организација пољопривредне производње, Сар. 1961; Основи теорије продукционе функције у пољопривреди, Сар. 1962; Основи калкулација и књиговодства у пољопривреди, Сар. 1963; Увођење у научни рад, Сар. 1970.

ЛИТЕРАТУРА: J. Спаравало, „Проф. др Славољуб Дубић", Социологија села, 1983, 82.

М. Митровић