ДРВАРСКА ОПЕРАЦИЈА

ДРВАРСКА ОПЕРАЦИЈА (Коњићев скок), немачка офанзива против руководства НОВЈ 1944. Након низа обухватних операција изведених крупним снагама током зиме 1943/44, немачка Друга оклопна армија овладала је јадранском обалом и већим делом стратешких тачака у залеђу. Међутим, Немци нису успели да задају одлучујући ударац снагама НОВЈ, које су наставиле интензивне нападе на комуникације и мање гарнизоне. Немачка команда се стога одлучила за нову операцију, чији главни циљ није био да се уништи главнина партизанских снага, него да се уклони или зароби Врховни штаб НОВЈ, који се у то време налазио у Дрвару, чиме би се добила стратешка предност све док се потпуно не униште јединице НОВ и ПОЈ. За планирани напад употребљен је ојачани 500. немачки СС (Schutz-Stafel) падобрански ловачки батаљон. Истовремено су копненим путем од Јајца кренуле борбене групе Седме СС дивизије „Принц Еуген", од Книна 1. пук „Бранденбург", ојачан деловима четничке Динарске дивизије, од Босанске Крупе ојачани 92. моторизовани пук, а од Срба и Бихаћа борбене групе 373. немачке дивизије. Немци су напад отпочели изјутра 25. V 1944. Прво су жестоко бомбардовали читав простор, а затим су почели падобрански десант. Сам десант није изведен онако како је планирано. Једна једрилица је оборена у ваздуху, три су уништене приликом слетања, док су остале једрилице слетеле ван десантног циља јер су их транспортни авиони који су их вукли откачили прерано. Од војних јединица у Дрвару и његовој ужој околини налазио се једино Пратећи батаљон Врховног штаба. Питомци Више официрске школе, која се такође налазила у граду, располагали су само личним наоружањем. Ипак, поједине групе из официрске школе почеле су да пружају организованији отпор. У Дрвару су се затекли и делегати с Другог омладинског конгреса, који се још нису успели вратити у своје јединице. Пећина у којој се налазио Врховни штаб била је под сталном ватром немачких падобранаца, те су се око ње развиле жестоке борбе током којих је одбијен први немачки напад. Из Трубара је усиљеним маршем убрзо стигла Трећа личка бригада и из покрета се упустила у борбу с немачким падобранцима. Немци су покушали да с другим делом снага опколе партизане, али су и оне наишле на јаку ватру партизанских јединица. Уследио је и други талас десанта. Низом противнапада немачки падобранци су били присиљени да се укопају у близини локалног гробља. Сутрадан ујутро опкољеном десанту помоћ су пружиле ваздухопловне јединице, па су се партизани повукли. Седма СС дивизија се пробила до десанта, ослободила га притиска и спасла уништења. Врховни штаб се 3. јуна заједно са савезничким војним мисијама са Купрешког поља пребацио на Вис, а Првом пролетерском корпусу издао наређење да се пробије у Санџак и Србију. Након десетодневних напорних борби, 5. VI 1944. ујутро изостао је немачки напад. С обзиром на то да је основни циљ акције остао неостварен, немачким снагама био је потребан предах за усклађивање планова и реорганизацију, што је омогућило Првом пролетерском корпусу да током дана с импровизованог аеродрома на Купрешком пољу отпреми тешке рањенике у болнице у Италији и прихвати савезничку помоћ у оружју и муницији. Тиме је цела операција завршена немачким неуспехом.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стругар, Југославија 1941--1945, Бг 1978; M. Цолић, Преглед операција на југословенском ратишту 1941--1945, Бг 1988; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--1945, Бг 1992.

А. Животић