ДРУШТВО ЗА ЕКОНОМСКУ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ

ДРУШТВО ЗА ЕКОНОМСКУ И СОЦИЈАЛНУ ПОЛИТИКУ, удружење које је, по угледу на немачко Друштво за социјалну политику, постојало са седиштем у Београду од 1912. до 1931. Оснивање је обављено три године након покушаја Велимира Бајкића, Kосте Јовановића, Ђорђа Ранојевића и В. Милошевића да оснују слично удружење са истоветним узором. Задатак Д. био је да јавности пружи релевантне информације и научна сазнања из домена унутрашњег и спољног привредног живота, као и међународних економских кретања. Попут свог немачког узора издавало је публикације о пољопривреди и економској политици. Чланови Д. били су тада истакнути економисти: Kоста Стојановић, K. Јовановић, Душан Пантић, Никола Станаревић, В. Бајкић, Милан Тодоровић, Милорад Недељковић, Лазар Марковић и др. Већини чланова професори су били Лудвиг Лујо Брентано и Адолф Вагнер, оснивачи немачког друштва. Први заступник власништва за Д. (председник) био је K. Стојановић. Д. је издавало часопис Економист и специјалну економску библиотеку. Економист, орган Друштва, излазио је у периоду 1912--1914. и 1924--1931, најпре двапут, а касније једном месечно. Његов уредник био је прво Д. Пантић, потом М. Тодоровић, док су га касније заједно уређивали Д. Пантић и Н. Станаревић.

Рад Д. и излажење часописа прекинуо је I светски рат. До обнове рада довеле су новонастале околности и потребе привредног живота 1924. У том погледу важна су два момента. Прво, предратна Србија је била мала земља чије су економске и друштвене прилике добро познавали школовани људи, док је после рата настала Kраљевина Срба, Хрвата и Словенаца као прилично велика држава (која је обухватила територије вековима у саставу различитих земаља), те је било неопходно доћи до релевантних информација о привредном животу на подручју новонастале државне целине. Друго, предратна Kраљевина Србија имала је релативно избалансиран развој и за главне привредне проблеме у домену економске политике постојала су утврђена правила и принципи, које стручни људи нису доводили у питање, те су несугласице у погледу детаља и начина примене економско-политичких мера лако отклањане. У новој краљевини ситуација се знатно променила: државно уређење и вођење економске политике је сложеније, постоје многа неразрешена крупна стара и нова питања, стручњаци се фундаментално размимоилазе у основним гледиштима решавања проблема. Стога су потребни стручна дискусија, расправљање основних проблема и усаглашавање у основним принципима, па тек потом може да следи примена економско-политичких мера. Економист и рад Друштва тежили су томе да се прилагоде уважавајући потребе тадашњег економског живота. То је био период у којем се јављају све значајнији проблеми функционисања привреде и друштва Југославије, све се више и теоријски расправљало о двема значајним идеолошким крајностима (либерализму и социјализму), о проблематици економске самодовољности и сличним питањима.

ЛИТЕРАТУРА: О. Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Бг 1980; Л. Пејић, Развој економске мисли у југословенским земљама до Првог и у Југославији између два светска рата, Бг 1986; Економска и пословна енциклопедија, I, Бг 1994.

Г. Рикаловић; Д. Молнар