ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК

ДРУГИ ПЕШАДИЈСКИ ПУК (Други пешадијски „гвоздени" пук Књаза Михаила), јединица Војске Краљевине Србије у балканским ратовима и I светском рату. Други пешадијски пук првог позива српске војске формиран је крајем септембра 1912, на почетку мобилизације пред рат с Османском империјом. Попуњен је с територије Другог (Топличког) пуковског округа, који се налазио у саставу Моравске дивизијске области. Мобилисан у Прокупљу, седишту пуковске окружне команде, војним обвезницима с простора Пусте реке, Јабланице, Топлице и Заплања. У Првом балканском рату посебно се истакао у борбама током Битољске битке. У Другом балканском рату, за време битке на Брегалници, по цену огромних губитака зауставио је бугарске нападе на Грљенским висовима, те је због храбре борбе од стране противника добио назив „гвоздени".

У I светском рату је у саставу матичне Моравске дивизије првог позива дао изузетан допринос српској победи на Церу. Нарочито се истакао током Колубарске битке у борбама на Кременици, где је погинуо његов командант, пуковник Миливоје Стојановић Брка. У моментима аустроугарско-немачко-бугарског напада на Србију 1915. упућен је у састав Брегалничке дивизије првог позива, а оперисао је на струмичком правцу. С јединицама те дивизије повукао се преко Албаније на Крф, где је у склопу реорганизације Српске војске спојен с 2. пешадијским пуком другог позива и као јединствени 2. пешадијски пук ушао у састав новоформиране Моравске дивизије. На Солунском фронту је са својом матичном дивизијом учествовао у Горничевској бици, нарочито се истакавши заузимањем села Горничево и освајањем коте 1212, што је омогућило заузимање Битоља. После пробоја Солунског фронта наставио је ратни поход долином Вардара и Велике Мораве, истакавши се при ослобођењу Ниша и северног дела Србије. Свој ратни пут завршио је ослобођењем Кикинде, након чега је премештен у Београд, где је у саставу Дунавске дивизијске области остао до Априлског рата 1941. У краткотрајном Априлском рату борио се у саставу Сремске дивизије Шесте армије. Био је једна од најодликованијих јединица Српске војске. Пуковска застава је одликована Карађорђевим звездама с мачевима трећег и другог реда, Орденом Белог орла с мачевима трећег реда, Златном медаљом за храброст, као и француским Ратним крстом с палмом. Његови официри, подофицири и војници су током балканских и I светског рата одликовани са укупно 149 Карађорђевих звезда, 10 француских Легија части и шест руских Ордена Св. Ђорђа.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Наумовић, Са гвозденим Другим пешадијским пуком „Књаза Михаила" у 1912, Бг 1923; Ж. Павловић, Битка на Јадру 1914, Бг 1924; М. Лазаревић, Наши ратови за ослобођење и уједињење. Српско-турски рат 1912−1913, I−III, Бг 1927, 1929, 1931; Ж. Павловић, Битка на Брегалници, Бг 1929; М. Зеленика, Рат Србије и Црне Горе 1915, Бг 1954; М. Лазаревић, Други балкански рат, Бг 1955; Ђ. Лукић, Битка на Дрини 1914, Бг 1966; Ж. Павловић, Рат Србије с Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915, Бг 1968; В. Терзић, Слом Краљевине Југославије 1941. године, I−II, Бг 1982; M. Бјелајац, Војска Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918−1921, Бг 1988; М. Ђуришић, Србија у рату 1914, Бг 2008; Ж. Павловић, Колубарска битка, 1−2, Бг 2014.

А. Животић