ДРСНИК

ДРСНИК, село у Метохијској котлини, у долини Белог Дрима, у општини Клина. Општинско средиште је око 2 км северозападно од села и спојени су сеоским путевима. Насеље чине два дела: Доњи Д. на северу и Горњи Д., око 1 км према југу. У њима су куће окупљене дуж сеоских путева и грађене су на знатним растојањима. Д. се помиње у време краља Стефана Првовенчаног као Дрстник, а потом у повељи краља Милутина и у време владавине цара Душана. У време турског пописа из 1485. имао је 29 кућа. Староседелачко становништво било је досељено средином XIX в. из Црне Горе, a после I светског рата из околине Лесковца. У XIX в. досељено је и 28 кућа Албанаца католичке вере из северне Албаније. Године 1991. у селу је пописано 616 становника, од којих су 95,8% били Срби. Српско становништво из 152 куће исељено је под притиском Албанаца средином јуна 1999. Православна црква, која је 1958. била проглашена културним добром, оштећена је експлозијом и спаљена 1999. На средокраћи Горњег и Доњег Д. налази се извор сумпоровите лековите воде „Бања".

С. Ђ. Стаменковић

У селу су откривени значајни трагови римског насеља које је једно у низу римских села и градова на ободу Метохијске котлине, на алувијалним терасама река. Ова насеља су настала на основу интензивне пољопривреде на великим поседима римског времена у Метохији. Међутим, изгледа да је насеље у Доњем Д. прерасло у прави град, који је и званично добио статус муниципија. Овај податак се заснива на два епиграфска споменика: вотивној ари Јупитеру, коју је подигао декурион Луције Елије Косинус, која је узидана у храм Св. Николе у Д. и вотивном споменику, који је подигао декурион Тит Елије Целзин, нађеном у селу Подграђе. С обзиром на то да се римско насеље у Доњем Д. пружа на површини од 20 ха и да се поред топлих извора у овом месту налази велика римска зграда, највероватније бањско купатило, претпоставља се да се муниципиј, у чијој управи су били одборници поменути Римљани, налазио у овом месту.

С. Петковић

Црква Св. Петке је мали једнобродни храм на сеоском гробљу, на простору Прекорупља. Засведен је полуобличастим сводом, а на источној страни завршен полукружном апсидом. Фасаде су споља омалтерисане. Проскомидија и ђаконикон имају полукружне нише на источном зиду, а правоугаоне на подужним зидовима. Претпоставља се да је раније патрон храма био Св. Никола. Живопис је сачуван фрагментарно на западном, источном и северном зиду. У најнижој зони налазе се стојеће фигурe (Св. Никола, ратници, Св. арханђел Михаило, Св. Константин и Јелена). У средњој зони насликани су светитељи у медаљонима, а у највишој композиције из циклуса Великих празника и Страдања Христових. У олтарском простору су Богородица шира од небеса и Поклоњење архијереја. Изнад стојећих фигура су Благовести раздељене апсидом, а у врху доњи део Вазнесења. Осликавање је вероватно изведено у седмој деценији XVI в., убрзо након што је црквица саграђена или обновљена. Стил упућује на мајсторе који су крајем XVI и почетком XVII в. радили на подручју обновљене Пећке патријаршије. Црква је страдала током НАТО бомбардовања 1999, а након доласка међународних мировних снага оштећена је експлозивом и запаљена.

Б. Гугољ

ЛИТЕРАТУРА: Н. Вулић, „Антички споменици наше земље", Споменик, 1931, 71, 1933, 75; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557--1614, Бг 1965; E. Чершков, Римљани на Косову и Метохији, Бг 1969; М. Ивановић, „Дрсник", у: Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа, Призрен--Бг 1987; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI--XVII век, Бг 1991; Споменичка баштина Косова и Метохије, Бг 2002.