ДРМАНАЦ, Радоје

ДРМАНАЦ, Радоје, молекуларни биолог, проналазач (Рашка, 2. I 1958). Дипломирао 1981, магистрирао 1985. и докторирао 1988. на Групи за молекуларну биологију и физиологију Биолошког факултета у Београду. Био је запослен у Лабораторији за проучавање структуре генома у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (1986--1989). Научну каријеру у овом институту започео је оригиналним изумом за ефикасно читање секвенци гена базираном на масивној минијатуризованој паралелној анализи и читању милиона ДНК сегмената (секвенцирање путем хибридизације). Од 1989. до 1990. био је на постдокторском усавршавању у Великој Британији, у Краљевском институту за проучавање канцера у Лондону. У САД одлази 1991. и до 1994. ради у Националној лабораторији у Аргони, где је наставио пионирска истраживања на развоју приступа секвенцирања генома путем хибридизације. Од 1994. у Силиконској долини у Калифорнији основао је три компаније за проучавање генома: „Хајсек", „Калида" и „Комплетна геномика", коју је 2013. купила кинеска компанија БГИ. У свим наведеним компанијама био је ангажован као руководилац научних истраживања. Током 25 година истраживања радио је на унапређену метода масивног паралелног читања ДНК. Пријавио је преко 50 патената, укључујући ДНК нано-честице, прецизне ДНК нано-матрице и коришћење специјалних ДНК обележивача који омогућују одвојено читање ДНК која потиче од сваког родитеља. Тим којим руководи Д. први је прочитао људски геном по цени мањој од 5.000 долара, а као резултат усавршавања методе постигнута је 10--30 пута већа тачност у читању генома. Тиме је значајно повећана могућност за детекцију већине de novo мутација које су одговорне за настанак око једне четвртине свих генетички условљених болести човека. Тренутно његов тим ради на модификацијама које ће умањити цену читања секвенце генома (испод 1.000 долара по геному), као и на приступу који ће омогућити читање генома из само 10 ћелија пореклом из ембриона. Ови приступи ће током асистиране репродукције омогућити ефикасније препознавање ембриона који поседују генетичке дефекте и допринеће ефикасној примени неинвазивне пренаталне дијагностике. Поборник је персоналне геномике (секвенцирања и анализе генома сваког људског бића) као основе за развој персонализоване медицине која би омогућила превентиву и терапију прилагођену генетичкој конституцији сваког пацијента. Бавио се и теоријом еволуције, где је дефинисао концепт „природне инвенције" који употпуњује Дарвинову теорију природне селекције.

ДЕЛА: коаутор, „Sequencing of megabase plus DNA by hybridization: theory of the method", Genomics, 1989, 4, 2; „DNA sequence determination by hybridization: a strategy for efficient large-scale sequencing", Science, 1993, 260; „Accurate sequencing by hybridization for DNA diagnostics and individual genomics", Nature biotechnology, 1998, 16; „Evolution as Natural Programming: The New Systems Biology Theory of Evolution", SANU Bulletin, 2007; „Human genome sequencing using unchained base reads on self-assembling DNA nanoarrays", Science, 2010, 327; „Analysis of genetic inheritance in a family quartet by whole-genome sequencing", Science, 2010, 328; „Accurate whole-genome sequencing and haplotyping from 10 to 20 human cells", Nature, 2012, 487; „Medicine. The ultimate genetic test", Science, 2012, 336.

М.илена Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)