ДРЉАЧА, Лазар

ДРЉАЧА, Лазар, сликар (Блатна код Новог Града, Босна, 10. IX 1882 -- Коњиц, Херцеговина, 13. VII 1970). Након школовања у Земаљској занатској школи и Средњој техничкој школи у Сарајеву радио је као грађевински надзорник у Зеници (1904) и пројектовао Цркву Успења Богородичиног на Палама (1905). Студије сликарства завршио је у класи Кристијана Грипенкерла на Академији ликовних уметности у Бечу (1906--1911), где је сликајући углавном портрете овладао постулатима академизма, а потом и пленеризма на специјалном курсу за пејзажно сликарство код Алојза Делуга. Излагао је слике (Портрет уметника, Босанска девојка, Планински мотив и Бохемија) у Павиљону Краљевине Србије на Међународној изложби у Риму 1911. До 1914. боравио у Паризу, где је проучавао старе мајсторе у Лувру и сликао религиозне композиције (Мадона са Исусом, Св. Агнезом и Св. Јованом -- копија по Тицијану, 1913) и жанр представе у духу реализма са наговештајима импресионизма (Три коњаника -- мотив из Босне, Путници, 1913). После учешћа у I светском рату и повратка из заробљеништва, од 1921. живео и сликао у родном месту. У сарајевску уметничку сцену укључио се 1930. Након 1945. писао је поезију. Насликао је велик број босанских, црногорских и далматинских пејзажа. То су ведуте и рурални предели са фолклорним мотивима, које одликује експресиван колорит, изражена пастуозност и наглашене контуре. Светлијег колорита, акварели су композиционо смелији и слободније изведени. Портрети, изведени у маниру поетског реализма и интимизма, поседују ноту меланхолије и прецизно одражавају психолошки профил и карактер модела. Самостално је излагао у Сарајеву (1930, 1932, 1935, 1938, 1939), Мостару (1934, 1936, 1937, 1938, 1962), Цетињу (1933), Котору (1933) и Херцег Новом (1933), а учествовао је и на V Пролећној изложби сликарских и вајарских радова југословенских уметника у Београду (1933). Добитник је Награде „14. фебруар" града Мостара (1962). Његова дела налазе се у Умјетничкој галерији Босне и Херцеговине у Сарајеву, Збирци умјетнина хрватског дома „Херцег Стјепан Косача" у Мостару, Културно-образовном центру Нови Град, јавним институцијама града Коњица, Народном музеју у Београду, као и у многим приватним колекцијама на територији бивше Југославије.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дамјановић, Лазар Дрљача: ретроспектива, Сар. 1990; В. Вујановић, Лазар Дрљача (1882--1970), Сар. 2017.

В.есна Круљац

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)