ДРИЈЕВА

ДРИЈЕВА, трг у жупи Лука у долини доње Неретве, на Неретљанском путу од Дубровника за Босну, који се налазио на подручју данашње Габеле, на месту села Видо. У античко доба овде се налазила Нарона. Насеље је било расуто, отвореног типа, без тврђаве, насипом је штићено од поплава. У средини насеља се налазио трг са црквом, бунаром и јавним зградама. Около су биле куће трговаца и занатлија с радњама и дућанима, коначиштима и гостионицама. Од ужег центра насеља били су издвојени лука, царинарница и магацини соли. Постојале су и три цркве са локалним гробљем: црква светог Првомученика Стефана, црква Светог Вида и црква Свете Марије.

Д. се први пут помињу као трг 1186. у Немањиној повељи Дубровчанима, којом им даје слободу трговине на овом тргу. Постојала су вероватно и у XI в. Тргом су, током XIII в., господарили наследници хумског кнеза Мирослава, последњи је власт над тргом имао Ђорђе, син великог хумског кнеза Андреја. У време рата краља Милутина и Шубића, Нелипићи су као вазали Шубића једно време господарили тргом (1303--1306). Од 1321. тргом су загосподарили браћа Бранивојевићи, али по њиховом уништењу 1326, Д. је запосео босански бан Стјепан II Котроманић. Уз кратке прекиде Босна је господарила тргом до 1357, када је морала да га уступи као мираз угарском краљу Лајошу I. Босански краљ је трг повратио тек 1382. Од краја XIV в. стварну власт над Д. имала су суседна властела. После рата са краљем Остојом ту је 1404. загосподарио херцег Хрвоје Вукчић Хрватинић, али су у подели прихода од дријевске царине учествовали и Радивојевићи--Влатковићи и Сандаљ Хранић, који је 1410. преотео трг Хрвоју Вукчићу, па је половина прихода припала њему. Другу половину су делили Радивојевићи--Влатковићи и кнез Павле Раденовић. Дријевску царину су у закуп држали дубровачки трговци, а први податак о закупу је из 1303. Изузетно, као 1419. дријевску царину је закупио један млетачки трговац (Иван Балтрамо).

После Сандаљеве смрти (1435) трг Д., као и остале поседе, запосео је његов синовац и наследник Стефан Вукчић Косача. Трг је у ратовима босанске властеле био честа мета напада, а страдао је више пута и приликом продора турских одреда у Босну. После смрти херцега Стефана Вукчића Косаче (1466) Угри су запосели трг и предали га на управу Влатковићима. Они су већ 1471. морали да се нагоде са Турцима око прихода од царине. До пролећа 1473. Турци су Влатковиће истерали из долине Неретве и запосели Д., која се у попису из 1475. помињу као Габела.

Д. су већ у XII в. била развијен трг и главни центар трговине у Хуму. Успон му је омогућила устаљена трговина сољу, јер је био један од четири кумерка солска, преко којих се увозила со у Србију и Босну. Главни снабдевачи трга сољу били су Дубровчани, али је со довожена и из Шибеника, Сплита, Трогира, Задра, Крфа, из Млетака и Ђенове. Овде се трговало и увозним тканинама, посебно онима из Италије (Венеција, Анкона, Фиренца). Од XIII в. овде је била развијена и трговина вином, које је углавном извожено у Босну. Из Д. су од почетка извожени стока и сточни производи. Овај трг је био један од главних сабирних центара за извоз сира. Одавде су извожене и коже, као и житарице. Посебно место је заузимала трговина воском, којом су се бавила и посебна трговачка друштва. На Д. се, поред Дубровчана, рано јављају и домаћи трговци и занатлије. У периоду 1401--1463. јавља се 101 домаћи трговац, што је највећи број у Босни. На тргу је било ковача, мачара, оклопара, ткача, кројача, обућара и других занатлија. Дубровчани су овде рано формирали своју колонију, која ће се развити у једну од највећих у српским земљама.

С. Мишић

У песмама које чувају везу с историјом помиње се у контексту Граховске битке 1836 (Вук IV, 55) и као боравиште Алила Бишчевића (MX IX, 8). Тамо где је контекст неисторијски или митски, Габела се помиње као „водица хладна" (MX II, 64), а у MX I, 30 као „стара Габела" из које се јављају блиски просци у митском сижеу о мртвим похођанима („стара" Габела и у KX I, 11 без митског сижеа). Такође се јавља и као место на путу од Млетака до Невесиња (преко Макарија, Габеле, Неретве, Мостарског поља).

М. Детелић

ИЗВОРИ: Ш. Љубић, Листине о одношајих Јужнога Славенства и Млетачке републике, I, VII, VIII, IX, X, Зг 1868--1891; Monumenta Ragusina II--V, Zg 1882--1897; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I--1, Бг 1929; Ј. Тадић, Писма и упутства Дубровачке Републике 1, Бг 1935; М. Динић, Одлуке Већа Дубровачке Републике 2, Бг 1964.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Стефан Вукчић Косача и његово доба, Бг 1964; М. Динић, „Трг Дријева и околина у средњем веку", у: Српске земље у средњем веку, Бг 1978; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сар. 1978; Ђ. Тошић, Трг Дријева у средњем вијеку, Сар. 1987; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996; М. Детелић, Епски градови, Бг 2007; С. Мишић (ред.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, Бг 2010.