ДРЕЗГА

ДРЕЗГА (Myriophyllum), вишегодишње зељасте, укорењене субмерзне водене биљке из фамилије Halorrhagidaceae, врсте рода Myriophyllum. Листови су им распоређени у пршљеновима на мање или више разгранатим, цилиндричним стабљикама. Биљка се укорењује пузећим ризомом са којег полазе многобројни коренчићи. Цветови су ситни, распоређени у пршљеновима и скупљени у клас на усправљеној цветној осовини која израста изнад водене површине. На класићу горњи цветови су мушки, доњи женски, а у средини су двополни. Опрашивање се врши ветром, мада је запажено и опрашивање инсектима (ентомофилија). Плод је сушан, распада се на четири сушне коштице (карпидије). Осим полним начином, д. се размножава и вегетативно, турионима (зимским пупољцима), а такође и било којим откинутим делом вегетативног тела. Род Myriophyllum има 69 врста широко географски распрострањених по свим континентима, а највећа разноврсност забележена је у Аустралији (43 врсте). У Србији су констатоване две врсте: М. spicatum L. и M. verticillatum L. Основне разлике између ове две врсте су у броју листова у пршљену, у грађи и дужини брактеја цвасти, боји круничних листића и грађи плода. Д. се развијају у виду подводних ливада у стајаћим или споротекућим водама бара, на млакама, приобалним деловима споротекућих река, мртвајама, у природним и вештачким језерима, меандрима; на муљевитом или песковитом супстрату; у равничарским или планинским пределима од низија до 1.200 м н.в. На пример, у језеру Ада Циганлија доминантна водена биљка је д. која образује густе подводне ливаде. Налазе се у води неутралне до слабо базне реакције (pH = 7,3--8,2), на дубини до 5 м. Подводне ливаде д. значајне су за живот у биотопу јер у њима живе многи ситни бескичмењаци који су важна карика у ланцима исхране других водених животиња; у њима се риба икри, а рибља млађ скрива док не ојача.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Славнић, „Водена и барска вегетација Војводине", ЗМСПН, 1956, 10; D. C. K. Cook, „Myriophyllum L.", у: T. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea 2, Cambridge 1968; М. М[.]{.smallcaps} Јанковић, „Ред Haloragadales", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, V, Бг 1973; А. П. Белавская, „Семйство сланоягодниковые (Haloragaceae)", у: А. Л. Тахтаджян (ур.), Цветковые растения, V/2, Москва 1981.

Ј.елена Блаженчић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)