ДРЕНЧА

ДРЕНЧА (Душманица), средњовeковни манастир са Црквом Ваведења Пресвете Богородице у истоименом селу код Александровца. Задужбина је монаха Доротеја и његовог сина јеромонаха Данила, а сазидана је пре 1382. О времену њеног настанка сведочи повеља о одобравању оснивања манастира коју су монах Доротеј и јеромонах Данило добили 2. III 1382. у Жичи пред патријархом Спиридоном и збором велике цркве, а уз дозволу кнеза Лазара. Судећи по обилним даровима, ктитори су били високог властеоског порекла. Храм је дуго био у рушевинама, а 2006. је обновљен. Основа му је у облику развијеног триконхоса који се сужава према западу. Има куполу ослоњену на четири ступца и светилиште које се састоји од олтарске апсиде, ниша протезиса и ђаконикона. Зидан је претежно каменом, уз додавање опека у средњој зони фасаде и на куполи. Прозори имају камене оквире са геометријским и зооморфним мотивима изведеним двочланом траком, а вероватно је и портал био слично украшен. Трагови зидних слика нису пронађени.

Т.атјана Стародубцев

Изградња је вероватно почела 1350--1355. и трајала до 1382. Монах Доротеј и његов син патријарх Данило Млађи су 1389. повељом утврдили манастирска имања. Повеље кнеза Лазара и патријарха Спиридона нису сачуване, него само свитак, тј. акт самог Доротеја којим је уредио живот у манастиру. Први игуман био је Данило, а одређено је да се убудуће игуман бира међу братством. Међу поклонима био је и „двор у Наупари са придворницом". Манастир су убрзо оштетили Турци, па је 1396. обнављан. Помиње се у турским пописима из 1536, 1575. и 1584. Скромна грађевина моравске школе зидана је каменом и циглом, има тролисну основу са три олтарске апсиде. Певничке апсиде су споља и изнутра кружне. Нема припрату.

Р.адомир Милошевић

ИЗВОРИ: А. Младеновић, Повеље кнеза Лазара. Текст. Коментари. Снимци, Бг 2003; Крушевачки дефтер, № 179, № 567, № 95.

ЛИТЕРАТУРА: В. Р. Петковић, „Ко је био оснивач манастира Дренче", И. Здравковић, „Манастир Дренча -- Душманица", Старинар, 1951, 2; Б. Вуловић, „Конзервација манастира Дренче", Саопштења, 1956, 1; „Проблем рестаурације манастира Дренче", ЗМСЛУ, 1978, 14; В. Ристић, Моравска архитектура, Кш 1996; Б. Цветковић, „Скулптура Дренче: прилог проучавању", ЗНМ, 1997, 27; Г. Тошић, Д. Булић, „Нови прилози проучавању манастира Дренча", Жупски зборник, 2006, 1; Г. Гаврић, М. Ковачевић, Манастир Дренча од рушевине до храма, Кв 2015.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)