ДРАЖИЋ, Милан

ДРАЖИЋ, Милан, инжењер геодезије, универзитетски професор (Дубовица код Пожаревца, 23. VII 1894 -- Београд, 8. II 1965). Гимназију је завршио у Београду 1914. и одмах ступио као добровољац у Српску војску, у којој остаје све време I светског рата. Дипломирао на Техничком факултету у Београду 1923, а одмах затим се запослио у тадашњој Генералној дирекцији катастра. Већ 1925. прелази на Тех. ф. као доцент за предмет Геодезија, а 1928. одлази у Немачку, Аустрију и Швајцарску на једногодишњу специјализацију фотограметријског начина снимања терена и израде планова. Долазак Д. у геодетску службу, а затим за наставника, пада у време када се та служба стварала у нашој земљи и када су вршене обимне припреме за систематски премер и израду планова за потребе катастра земљишта. Његова велика заслуга је у стварању генерација стручњака за ове послове, а нарочито у увођењу и широкој примени нове методе снимања земљишта -- фотограметрије. Прва снимања овом методом извршена су управо под његовим руководством 1934 (подручје села Поповић код Раље). Он је такође био и први професор из предмета Фотограметрија у Србији. Године 1946. постављен је за ванредног професора, а 1949. за хонорарног наставника за предмет Геодезија на Геолошком факултету Техничке велике школе у Београду. За редовног професора на Грађевинском факултету -- Геодетски одсек у Београду изабран је 1950. за предмет Фотограметрија. Д. је писац многих стручних чланака, књига и уџбеника из области геодезије, фотограметрије и катастра земљишта, те преводилац стручне литературе са немачког на српски језик. Нарочито су му запажени универзитетски уџбеници из геодезије и фотограметрије: Нижа геодезија. Део 1: инструменти и методи мерења (Бг 1948), Нижа геодезија. Део 2: геодетска рачунања (Бг 1957), Фотограметрија (Бг 1961, 1965). Његов превод две књиге немачког Инжењерског приручника (Бг 1956) значајно је унапредио примену инжењерских стандарда у нашој геодетској пракси. У Геодетском институту неуморно је представљао како своје, тако и радове других из области геодезије. Између осталог, остаће упамћен као први који је приказао рад из области тада сасвим нове технологије електронског мерења дужина. Био је дугогодишњи управник Завода за геодезију, шеф Катедре и старешина Геодетског одсека.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846--1996, 1--2, Бг 1996.

Д. Благојевић