ДРАШКИЋ, Божидар Божо

ДРАШКИЋ, Божидар Божо, историчар, архивиски саветник (Расна код Пожеге, 9. IX 1935). Филозофски факултет, Групу за историју, завршио у Београду 1960. Био је професор гимназије у Ћуприји, те директор Историјског архива Светозарево (Јагодина) 1969–1976, где је покренуо издавачку делатност (зборници докумената о Јагодини и Ћуприји и студијa о развоју индустрије у Поморављу 1918–1941). У Историјском архиву Београда 1976–2002, прво као начелник одељења, а 1981–2002. као директор и уредник свих издања ове установе, уредио је преко 20 монографија и зборника докумената из историје Београда. Био је председник Заједнице архива Србије и члан Архивског већа Србије. Бавио се архивистиком, понајвише из области заштите архивске грађе ван архива. Коаутор је неколико практичних упутстава о заштити грађе ван архива и оријентационих листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања за поједине делатности, објављених у Службеном листу града Београда (1977–1979). Стручне радове објављивао је у часописима Архивски преглед, Архивист и Македонски архивист („Формирање архивских фондова у области привреде", Архивист, 1982, 1–2; „Међуархиви у функцији заштите архивске грађе", Архивист, 1983, 1–2). Организовао је међународну сарадњу Историјског архива Београда с Обједињеним московским архивом (1994–2000) и заједничке изложбе архивских докумената у Београду и Москви. Учествовао је на међународним стручним архивистичким скуповима у: Пекингу (1996), Москви (1997), Стокхолму (1998), Будимпешти (1999), Севиљи (2000). Добитник је Награде „Златна архива" из Фонда „Александар Арнаутовић".

ДЕЛА: Свеобухватни или селективни приступ регистратурама и систему заштите архивске грађе у настајању, Струга 1980; коаутор, ур., Педесет година Историјског архива Београда, Бг 1995; коаутор, Аутомобили у Београду 1918--1918–1941, Бг 2001.

ИЗВОР: Историјски архив Београда.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Педесет година Историјског архива Београда, Бг 1995; С. Цветковић, Библиографија „Архивског прегледа" 1955–1999 (2003), Бг 2017.

Милић Ф. Петровић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)