ДРАКУЛИЋ, Стево

ДРАКУЛИЋ, Стево, књижевник (Градина крај Коренице, Хрватска, 26. XI 1919 -- Загреб, 6. X 1994). Послије ниже гимназије радио је као надничар, шумски радник и рудар, а по повратку из њемачког заробљеништва као службеник по задругама и у министарствима. Почео је писати приповијетке и репортаже у локалним листовима, те игроказе и радио-драме (Двадесетпеторица: драма у свемиру, 1960), од којих су неке прераде прозних дјела; збирка приповиједака Станишин лов (Зг 1955) драматизована је 1964 (РТВ Загреб), те је у проширеном издању објављена 1976. Превођен је на њемачки, словеначки и шведски. Д. проза је настајала фикционализацијом репортаже, из новинарског интересовања за људе и прилике локалне средине, мимо литерарних мода, у традиционалном реалистичком поступку и традиционалним темама. Постепено ће у њу, као и у прозу других писаца сеоског поријекла, улазити градска тематика, а слика рата и поратне обнове узимати критички став према начелима КПЈ. Анегдотским језгром и избором мотива Д. је близак приповијеци из сеоског живота и Ћопићевом хумору. Занимао га је конфликт стари-млади, власт-сељак (непосредно после ослобођења и доласка комуниста на власт), домаћи-страни, али и противурјечна стања човјека распетог између завичаја и града, или између љубави и мржње, доброте и злобе. Оквир романа Вранац (Зг 1988) је вријеме колективизације, оснивања сељачких радних задруга, с радњом усредсредоточеном на угледног сељака који настоји да избјегне одлазак у радну задругу. Ствара низ успјелих ликова, често духовит дијалог и лексички и фразеолошки богат језик личких Срба.

ДЈЕЛА: пјесме: Немирне ријеке, Зг 1959; приповијетке: На вучјим стазама, Зг 1957; Расплакани див, Зг 1978; Повратак, Зг 1981; романи: А што сад, пуковниче, Зг 1971; Бијели потоци, Зг 1977; Зашто ти ово причам, Зг 1979; Биљег, Зг 1988.

ЛИТЕРАТУРА С. Кораћ, Књижевни рад Срба у Хрватској, Зг 1987; И. Божичевић, „Стево Дракулић: Биљег", Република, 1990, 46, 11--12; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998.

Д. Иванић