ДРАКУЛ

ДРАКУЛ (Dracul/Drachugl), позносредњовековна требињска властеоска породица. Редак облик имена које је породица носила, извесно влашког порекла, није био стран у јадранском приморју и у ранијој прошлости. Тако се 1080. помињу два роба Цркве Св. Петра код Сплита по имену Петар и Ђорђе Д. (Draculus Petrus et Zorzi), од којих је првонаведени купљен од Которана. Д., кнез у Конавлима који се у изворима среће у пролеће 1313, могао би бити најстарији познати предак ове породице. Продаша Д. сведочио је 1. VI 1331. у Котору за Прибихвала Крелића из Требиња, по свој прилици свог земљака, у поступку у вези са једном дојиљом. У првој половини ХV в. представници ове породице, као поданици војводе Радослава Павловића, оставили су знатно више трагова у изворима. Видак Д. из Конавала и његови људи тужени су 1419. због некакве пљачке, а онда још једном 1426. Почетком лета 1423. међу оним поданицима војводе Радослава са подручја Требиња, Врма и Конавала који су Дубровчанима причињавали невоље на првом месту је означен Вукота Д. Када су Дубровчани на самом крају 1426. од војводе Радослава добили западни део Конавала одмах су започели да на стеченом поседу уређују аграрне односе. Непун месец и по касније, 9. II 1427. поделили су земљорадницима из Конавала винограде и вртове у Жабокличу, који су до тада били у поседу породице Д. Четири месеца касније Дубровчани су решили да Видаку и његовом брату Вукоти Д. дозволе да прикупе све плодове од усева са својих некадашњих поседа у Конавлима, пошто су их засејали пре него што је дошло до промене господара над тим подручјем. У односу на требињску породицу Д., далеко је познатија истоимена породица која је владала Влашком. У оквиру угарско-турских сукоба, у служби угарског краља Матије Корвина, деспот Вук Гргуревић са влашким војводом Владом Д. извршио је 1476. напад на Сребреницу.

ИЗВОРИ: A. Mајер (прир.), Которски споменици. Прва књига которских нотара од год. 1326--1335, Зг 1951; М. Динић, За историју рударства у средњовековној Србији и Босни I, Бг 1955.

ЛИТЕРАТУРА: К. Јиречек, „Романи у градовима Далмације током средњега века", у: Г. Острогорски (ур.), Зборник Константина Јиречека I, Бг 1962; М. Динић, Хумско-требињска властела, Бг 1967; М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, Бг 1973; К. Јиречек, Историја Срба II, Бг 1978; Ђ. Тошић, Требињска област у средњем вијеку, Бг 1998; М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 2001.

Д. Јечменица