ДРАГУТИНОВИЋ, Радослав

ДРАГУТИНОВИЋ, Радослав, књижевник (Београд, 26. II 1904 -- Нови Врбас, 23. II 1933). Дипломирао на одсеку за Југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду 1928. Радио као гимназијски професор у Земуну, потом у Суботици и Врбасу. Краће време као државни питомац провео на студијама у Чешкој и Француској. Припадао генерацији писаца која се формирала непосредно после I светског рата, али је остао сасвим изван токова поратне модернистичке оријентације у поезији. У књижевности се јавио рано, сарадњом у значајним листовима и часописима (Венац, Мисао, ЛМС, СКГ, Политика, Правда, Живот и рад, Преглед). Објавио две запажене поетске збирке, Азурна земља (Бг 1930) и Лишће пева (Бг 1931, пропратни текст С. Пандуровића), традиционалног усмерења, углавном идеалистичке и сентименталне вокације, са примесама романтичарског и истовременом демистификацијом истог манира, свеприсутним осећањем пролазности, резигнације, ироније и благог песимизма. У есејима и критичким написима о актуелним појавама у књижевности устаје и против борбених авангардних књижевних програма, групација и манифеста, залажући се за чисту уметност ослобођену сваке тенденције и квалификације („О 'књижевном рату' и о слободи уметничког стварања", Воља, 1930). Огледао се и као прозни стваралац (Уместо одговора... и друге приповетке, Бг 1934), али је због преране и изненадне смрти његово обимом невелико књижевно дело остало недовршено.

ДЕЛО: роман: Песникова младост и љубав, Чи-каго 1978.

ЛИТЕРАТУРА: В. Живојиновић, „Азурна земља Р. Драгутиновића", Мисао, 1929, 31; К. Т. Тарановски, „Поезија Р. Драгутиновића", ЛМС, 1934, 341; Р. Константиновић, „Р. Драгутиновић", у: Биће и језик, II, Бг -- Н. Сад 1983; Г. Тешић (прир.), Зли волшебници: полемике и памфлети у српској књижевности 1917--1943, II, Бг -- Н. Сад 1983.

Д. Бедов