ДРАГУТИНОВИЋ, Љиљана

ДРАГУТИНОВИЋ, Љиљана, глумица (Прокупље, 22. IX 1951). На Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду дипломирала глуму 1975. у класи Предрага Бајчетића. Дебитовала током студентских дана у представи Браћа Карамазови у Атељеу 212 (1973). Поред ангажмана као стални члан Атељеа 212 (од 1976), остварила је многобројне улоге у Београдском драмском позоришту, Дечјем позоришту „Бошко Буха", Звездара театру и Народном позоришту у Београду. Од 1998. прелази у статус слободног уметника. Скромна, танана а снажна, у каријери је успешно играла богат и разноврстан репертоар. Значајније улоге у позоришту: Босонога (Ф. Достојевски, Сладострасници -- Карамазови), Ана (О. Давичо, Песма), Доме Роси (К. Грубишић, Буздован), Марија (П. Енквист, Ноћ трибада), Ана (Р. Шелиго, Ана), Круна (М. Новковић, Камен за под главу), Винка (Д. Лесковар, Слике жалосних догађаја), Криста (Е. Канети, Свадба), Даша Чумалов (Х. Милер, Цемент), Маријана (Е. Фон Хорват, Приче из бечке шуме), Грофица Луколи (Н. Прокић, Метастабилни Граал), Лајма (В. Аксонов, Чапља), Електра (Есхил, Орестија), Ружа (Д. Ковачевић, Урнебесна трагедија). Улоге на филму и телевизији: Врхови Зеленгоре (З. Велимировић, 1976), Више од игре (З. Шотра, 1977), Дивље месо (С. Унковски, 1982), 13. јули (Р. Шарановић, 1982), Марија, где си...? (А. Ђорђевић, 1983), Бањица (С. Мрмак, 1984), Портрет Илије Певца (С. Стефановић Раваси, 1988), Заборављени (Д. Бајић, 1991), Брод плови за Шангај (М. Радовић, 1991), Тито и ја (Г. Марковић, 1992), Пун месец над Београдом (Д. Кресоја, 1993), Срећни људи (А. Ђорђевић, 1993--1996), Полицајац са Петловог брда (М. Вукобратовић, 1994), Крај династије Обреновић (С. Мрмак, 1995), Бекство (Љ. Драшкић, 1998), Лисице (Г. Стојановић, 2002--2003), Професионалац (Д. Ковачевић, 2003), Кад порастем бићу Кенгур (Р. Андрић, 2004), Стижу долари (М. Вукобратовић, 2004--2006), Бела лађа (М. Вукобратовић, И. Стефановић, 2006--2012) и др. Добитница је награде за глумачки пар године са Петром Божовићем на Филмском фестивалу у Нишу 1978, Стеријине награде 1981. и Награде „Златни ћуран" за животно дело на фестивалу „Дани комедије" у Јагодини 2019.

ЛИТЕРАТУРА: В. Марковић, „Глума је одсјај живота", Нада, 4. XI 1983; Љ. Јовановић, „Све даље од сна", Радио ревија, 3. III 1989; „Више ништа не мистификујем, Чај у пет", Ана, мај 1996; „Дискретни шарм глуме", Политика, 28. XI 1996; „Стид због глумачког таворења", Блиц, 19. II 1999; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001; „По налогу свога бића", Вечерње новости, 9. V 2001; „Другачије сам саздана", Политика, 20. II 2009.

А. Милошевић