ДРАГУТИНОВИЋ, Драгослав

ДРАГУТИНОВИЋ, Драгослав, официр, књижевник (Београд, 1. IV 1902 – Чикаго, 4. IV 1996). Завршио је Војну академију Краљевине Југославије. До почетка II светског рата служио је као артиљеријски официр у Војсци Краљевине Југославије, стекавши чин мајора. Био је начелник Артиљеријске официрске школе. За време рата доспео у заробљеништво, где је остао до краја рата. Године 1949. емигрирао у САД где се укључио у друштвени и образовни живот српске заједнице у Чикагу. Био је песник, приповедач и писац есеја и историјско-биографске прозе, као што су Животопис владике Мардарија (Либертивил 1981). Објављивао је радове о историји Српске православне цркве; био је сарадник многих часописа и Зборника Удружења српских писаца у иностранству.

ДЕЛА: песме: Песме, Чикаго 1949; Песме, Мелбурн 1962; Треперења душе, Мелбурн 1968; Елегије, Мелбурн 1974; Мириси прошлости, Колумбус 1981; Записано да се не заборави, Чикаго 1983; Видици и тмине, Чикаго 1987; приповетке: Приповетке, заробљеничке и друге, Мелбурн 1959; Са пређених путева, Мелбурн 1970; Од Сарајева до Офенбурга: 1941, Мелбурн 1972; Ноћ дужа од снова, Чикаго 1976.

ЛИТЕРАТУРА: M. Blesich, D. Blesich, The Serbian Who`s Who, Chiсago 1983; Љ. Васић, Библиографија српске књижевности у емиграцији 1941--1991, Бг 2002.

Милена Вучићевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)