ДРАГОВИЋ, Владимир

ДРАГОВИЋ, Владимир, математичар, научни саветник, универзитетски професор (Београд, 26. VII 1967). Након другог разреда средње школе (током школовања освојио је девет првих и четири друге награде на савезним и републичким такмичењима из математике и хемије) 1984. уписао студије математике на Природно-математичком факултету у Београду које је завршио 1987. Од своје 20. године стално запослен у Математичком институту (МИ) САНУ. Са 24 године завршава аспирантуру на Универзитету „Ломоносов" (Катедра више геометрије и топологије, под руководством Бориса Дубровина), са максималном оценом. Тада завршава и докторску дисертацију „R-matrices and Algebraic Curves", коју брани 1992. на Математичком факултету у Београду. У научно звање научног сарадника биран 1993, а у звање вишег научног сарадника 1998. у МИ САНУ. Биран за доцента на МФ у Београду 1993. Године 2004. изабран за научног саветника МИ САНУ, као и за директора Математичке гимназије. У току обављања ове дужности, 2004--2008, проширен je курикулум са четворогодишњег на шестогодишњи, добијена Светосавска награда, а Влада Србије прогласила Гимназију „школом од посебног националног значаја". Оснивач и руководилац семинара „Математички методи механике" у МИ САНУ од 1993, управник Одељења за механику МИ САНУ, оснивач и руководилац водеће националне научне групе из области динамичких система, класичне механике и алгебарске геометрије, која има јасну међународну препознатљивост и афирмацију. Држао наставу на Универзитету у Београду (1993--1994), Универзитету у Нишу (1996--1999), Универзитету Црне Горе (2003--2008) и у Математичкој гимназији (1992--1994, 1995--2000, 2004--2007). Гостујући истраживач на Универзитету Кјото (Јапан), ICTP (International Centre for Theoretical Physics, Италија), Универзитету у Лисабону (Португал), IHES (Institut des Hautes Études Scientifiques, Француска). Држао наставу на докторским студијама у SISSA (The International School for Advanced Studies, Италија 2003) и циклус предавања из Интеграбилних система на „Мек Гил" универзитету у Монтреалу (Канада) 2010. Од 2012. редовни професор на Универзитету Тексаса у Даласу (САД), а од 2015. је руководилац Департмана математичких наука на истом универзитету. Члан Етичког комитета Европског математичког друштва од 2019.

Д. истраживања су у областима комплексне алгебарске и пројективне геометрије и интеграбилних динамичких система, са применом у класичној и статистичкој механици. Његови најзначајнији доприноси се могу тематски класификовати: (А) интеграбилни билијари, хиперелиптички Јакобијани, Понселеова теорема (и М. Радновић, „Bicentennial of the Great Poncelet Theorem (1813--2013): Current Advances", Bulletin of the American Mathematical Society, 2014, 51); (Б) комплексна алгебарска геометрија Примових варијетета и динамика крутог тела; (В) псеудо-интеграбилност и егродичка теорија; (Г) дискриминантно-сепарабилни полиноми, вишезначне групе и дискретна диференцијална геометрија; (Д) квантна једначина Јанга Бакстера; (Ђ) Пенлевеовe и Шлезингеровe једначине (и В. Шрамченко, „Algebro-Geometric Solutions of the Schlesinger Systems and the Poncelet-Type Polygons in Higher Dimensions", International Mathematics Research Notices, 2018, 13). Радећи у тим оквирима засновао је теорију вишедимензионих билијара као нову научну дисциплину, заокружио тридесет година стар програм Грифитса и Хариса, засновао теорију псеудо-интеграбилних динамичких система, увео дискриминантно-сепарабилне полиноме уз нов приступ задатку Коваљевске, повезао их са вишезначним групама Бухштабера-Новикова и савременим пионирским радовима из дискретне диференцијалне геометрије, пронашао више класа интеграбилних система, уз механичке и алгебарско-геометријске интерпретације, развио теорију псеудо-интеграбилности, дао Кричевер-Драговићеву класификацију решења Јанг-Бакстерове једначине, засновао интеграбилност и геометриjу нехолономне механике, дао нови алгебарско-геометријски приступ Пенлевеовим и Шлезингеровим једначинама. Добитник награде Савеза друштава математичара Србије и Црне Горе за најзначајнији научни допринос математичара млађег од 40 година у периоду 2001--2004. Добитник Награде града Београда за природне и техничке науке за 2010 (са М. Радновић). За показане резултате својих ученика на Савезним такмичењима из математике добио је признање Савеза друштава математичара Југославије за 1996, 1997. и 1998.

ДЕЛА: и Д. Милинковић, Анализа на многострукостима, Бг 2003; и Б. Гајић, „The Lagrange Bitop on so(4) x so(4) and Geometry of the Prym Varieties", Amer. J. Math., 2004, 126; „Geometrization and Generalization of the Kowalevski Top", Communications in Mathematical Physics, 2010, 298; и М. Радновић, Poncelet Porisms and Beyond, Basel 2011; и И. Горjучкина, „About the cover: the Fine-Petrović polygons and the Newton-Puiseux method for algebraic ordinary differential equations", Bulletin of the American Mathematical Society, 2020, 57.

А. Николић