ДРАГОВИЋ, Марко

ДРАГОВИЋ, Марко, историчар, професор, библиограф (Велестово код Цетиња, 22. VIII 1852 -- Цетиње, 19. IX 1918). Богословију је завршио на Цетињу, а потом радио као учитељ у Брчелима и Његушима. За време херцеговачког устанка и рата с Турцима (1875--1878) слао је ратне извештаје за новосадску Заставу. По повратку са студија на Петроградској духовној академији (1878--1882) именован је за секретара Министарства просвете и црквених послова, а 1892. премештен је у Улцињ за секретара Окружног суда. Приликом оснивања гимназије у Подгорици 1907. постављен је за наставника. Пензионисан на лични захтев 1911, прешао је да живи на Цетињу и тамо, услед оскудице, био приморан да објављује у аустроугарским окупационим гласилима (1916--1918). Умро је у беди, не дочекавши ослобођење. Иако богослов по образовању, Д. је био посвећени историчар-дилетант који је неуморно прикупљао историјску грађу. Највише докумената пронашао је и преписао током школовања у Русији, у архивима Москве и Петрограда, потом и на Цетињу и у Боки. Изворе за историју Црне Горе, претежно из XVIII и XIX в., објављивао је у гласилима учених друштава, као прилоге својим делима, али и у локалној штампи. Због тога га је СУД изабрало 1885. за дописног члана. Написао је и многе прилоге о историји Црне Горе, чија је вредност била поучна, а не научна. Био је покретач организованог рада на систематском прикупљању грађе за историју Црне Горе, бележењу и описивању материјалних остатака и рукописа („Материјали за историју Црне Горе из времена владике Петра I (1804--1815)", ГСУД, 1884, 55, 1886, 65; „Документи о Шћепану маломе", Споменик СКА, 1893, 22; „Прилози за историју Црне Горе и Боке Которске почетком XIX стољећа из Петроградского државнога архива (1800--1816)", Споменик СКА, 1898, 31). Тај програм изложио је 1884. у Упутству за сакупљање материјала за историју и ђеографију Црне Горе, рађеном по узору на сличне приручнике у другим земљама. Пионирски је и његов рад на библиографији штампаних дела о Црној Гори (Покушај за библиографију о Црној Гори, Цт 1892). Изузетно је богата његова писана заоставштина, будући да је започео много дела и подухвата. Није их могао окончати јер га је материјална оскудица спречила да ради у архивима и библиотекама.

ДЕЛА: Митрополит црногорски Василије Петровић -- Његош или Историја Црне Горе од 1750. до 1766. године, Цт 1884; Крусовољ књаза и господара црногорскога Ивана Црнојевића, Цт 1885; Школе у Црној Гори, Зг 1888; „Русија и Црна Гора од 1780. до 1790", ГСУД, 1891, 72; Потурчењаци у Црној Гори, Цт 1931; Историја Црне Горе, I, Пг 1935.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Пејовић, „Личност и дјело Марка Драговића 1852--1918", ИЗ, 1968, 25, 3; Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић Костић, Грађа за биографски речник чланова Друштва српске словесности, Српског ученог друштва и Српске краљевске академије 1841--1947, Бг 2007.

Ђ. Бубало