ДРАЧА, Петар

ДРАЧА, Петар, лекар, гинеколог, универзитетски професор (Јасеновац, 28. I 1928 -- Нови Сад, 21. IV 2020). За време II светског рата 1942. ухапшен је са целокупним српским живљем Јасеновца и спроведен у концентрационе логоре Јасеновац, Стара Градишка и Земун-Сајмиште, одакле је августа 1942. са групом малолетника пребачен у Бeoград, где као избеглица наставља школовање. По ослобођењу Београда 1944. ступа у НОВ као болничар у Главној војној болници у Београду. На Мед. ф. у Београду дипломирао 1954. Положио специјалистички испит из гинекологије и акушерства на Клиници за гинекологију и акушерство Мед. ф. у Београду. Хабилитациони рад одбранио 1965. на Мед. ф. у Новом Саду, а докторску дисертацију „Антропометријске карактеристике карлице жена у неким крајевима Југославије с посебним освртом на утицај социјално-економских и климатских фактора на њихов развој" 1972. на истом факултету. Усавршавао се у Оксфорду (Велика Битанија) 1967--1968, Хјустону (САД) 1973--1974, Стокхолму 1971. и Љубљани. За асистента на Мед. ф. у Новом Саду изабран 1961, а, прошавши сва научно-наставна звања, за редовног професора 1980. Продекан за наставу и научни рад био 1972--1974. Редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва и један од њених оснивача. Члан Међународног колеџа хирурга (од 1976) и Међународног друштва гинеколошких онколога (од 1989). Био секретар и председник Друштва лекара Војводине, потпредседник СЛД, секретар Националне секције Балканске медицинске Уније, председник Удружења гинеколога опстетричара Југославије 1984--1988. Најзначајнији научни прилог дао је у гинеколошкој хирургији, а круна његовог рада је уринарна инконтиненција. Међу првима је у земљи разрадио уродинамске претраге. Највише искуства имао са слинг операцијом. Код радикалне хистеректомије пажњу је посветио степену радикалности операције, профилакси уретеро-вагиналних фистула, као и квалитету живота код младих жена (конзервација и елевација јајника у ниво бубрежне ложе). Свој прилог дао је и поступку вагиналне хистеректомије. Био је уредник зборника радова Стрес инконтиненција урина (Бг 1979), коуредник књиге 250 година акушерства и гинекологије на тлу Војводине (Н. Сад 1983), те Jугословенског симпозијума за неурологију и неуродинамику (Н. Сад 1991). Оснивач је гинеколошке клиничке антропологије у Југославији. Цео радни век провео је на Гинеколошко-акушерском одељењу Главне покрајинске болнице у Новом Саду и Клиници за гинекологију и акушерство Мед. ф. у Новом Саду. Био је шеф Одсека, шеф Одељења, начелник Завода за гинекологију и саветник Клинике. Добио је више одликовања и признања: Орден рада са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребреним зрацима, Златни знак црвеног крста Југославије, Почасни председник ДЛВ, Почасни члан Удружења гинеколога и опстетричара Југославије 1988, Почасни члан Секције за гинеколошку урологију Македонског лекарског друштва, Годишња награда за научно истраживачки рад ДЛВ 1989, Награда за организацију здравствене сужбе СЛД 1977, Годишња награда за научно-истраживачки рад ДЛВ СЛД 1989, Награда за животно дело СЛД 2015.

ДЕЛА: „Surgical Prevention and Treatment of Stress Incontinence of Urine With Genital Prolapse", International Surgery, 1979, 64, 2; „On the Value of Preoperative Intracavital Irradiation in Carcinoma of the Uterus", Gynaecologycal Oncology, 1980, 9; „Operatio Sling Abdominalis", Archives of the Balkan Medical Union, 1982, XX, 1--2; Гинеколошка урологија, Н. Сад 1983; Клиничка гинеколошка онкологија, Н. Сад 1989; коаутор, Гинеколошка перинатологија, Зг 1989; коаутор, „Virusеs as Possible Etiological Factors in Human Genital Cancer", European Journal of Gynaecological Oncology, 1992, 13, 2; „Koнзервација и дислокација јајника код карцинома грлића материце у радикалној хистеректомији, експериментална и клиничка запажања", МП, 2003, 7--8; Развој гинекологије и акушерства на тлу Војводине до 2000. године, Н. Сад 2008.

В. Кањух