ДОЊИ МАТЕЈЕВАЦ

ДОЊИ МАТЕЈЕВАЦ, село у источној Србији, на десној страни долине Нишаве, смештено уз источну страну долине Каменичке реке (десна страна слива Нишаве). Општинско средиште Ниш је 7 км југозападно од села и повезани су слепим локалним путем. Насеље је саграђено на долинској страни на стрмом терену високом 290--320 м. Густина градње је велика, а улице су мрежасто распоређене. Помиње се од 1498, када је имало 97 домаћинстава. Године 1678. имало је 71 кућу. Током друге половине XX в. популација је споро смањивана. Године 1948. село је имало 1.137, а 2011. 831 становника, од којих су 96,9% били Срби. Пољопривредом се бавило 6,8% економски активног становништва, а од непољопривредних занимања предњачио је рад у индустрији, у суседном граду. У селу се налазе четвороразредна основна школа, дом културе и месна канцеларија. Јужно од села је железничка пруга Ниш--Неготин, а станица је удаљена око један километар.

Д.рагица Р. Гатарић

У селу се налазе две значајне цркве, старија је посвећена Св. Петки, а млађа Св. арханђелу Михаилу. Црква Св. Петке налази се око 2 км јужно од села. Смештена је са северне стране живописног подножја брда Чегар, притиснута брдом са јужне и омеђена потоком са северне стране. Саграђена је на старом култном месту, на шта упућују римски жртвеник, фрагмент античког стуба и опеке римско-византијског формата. Начин зидања цркве указује на три фазе градње и доградње. Прва се везује за монаха Мелентија, у чије је време црква саграђена, сва је прилика у XVII в. На то указују фрагменти живописа евидентирани археолошким ископавањима (црвена бордура, сегмент лука ореола, слова), као и надгробна плоча нађена у припрати цркве. Она је израђена од ситнозрнастог мермера, а украшена је у плитком рељефу таласастим линијама по ободу, са три зракасте розете у средини. У довратнику улазних врата цркве узидан је фрагмент античког стуба. Црква је скромна једнобродна грађевина са развијеном полукружном олтарском апсидом на истоку. Зидана је од грубо ломљеног камена заливаног кречним малтером, осим лука апсиде који чине лепо обрађени и слагани блокови камена. Под је био прекривен опекама квадратног формата. На месту амвонске розете је четвртасти камени блок у плитком рељефу са урезаним кризмоном у кругу. За часну трпезу послужио је римски жртвеник са очуваним натписом. На жртвеник је 1898. постављена камена плоча са урезаним текстом по ободу. Стара црква постојала је до 1809, када се у њој причестио војвода Стеван Синђелић са својим борцима, пре одлучујућег боја са Турцима. После боја на Чегру црква је порушена. Доживела је велику обнову почев од 1892. када је добила звоно. Обновљени храм је освећен 1898, о чему сведочи запис на часној трпези. Тада је саграђен и парохијски дом. У једном тренутку опет порушена, обновљена је средином XX в., када јој је дограђена и припрата. Потом је опет запустела и била обрушена, па је у целости реконструисана почетком овог столећа. Том приликом уређена је и стаза која и данас вијуга између сеоских винограда и води посетиоце до спомен-обележја на брду Чегар.

Црква Св. арханђела Михаила налази се у центру села, поред старе школске зграде. Према натпису изнад јужних врата саграђена је 1838, а живописана 1870. Једноставне је правоугаоне основе, надвишена полуобличастим сводом са полукружном апсидом. У подстрешју се простире венац од „на зуб" постављених опека, док је лук апсиде рашчлањен са седам ниша са извијеним луковима. У цркву се улази са западне и јужне стране кроз лучно надвишене улазне отворе обрађене у плитко профилисаном камену, украшене рељефним крстом. Унутрашње површине зидова некада су биле осликане. Велике наслаге гарежи прекривају и иконе на иконостасу. И живопис и иконостас дело су неке путујуће зографске дружине невеликог сликарског талента. Црква Св. арханђела Михаила изграђена је у духу традиционалног народног градитељства са елементима старе српске црквене архитектуре. Она је значајно сведочанство о поновном успостављању верског и култуног живота српског народа непосредно пред ослобођење од Турака.

М.иша Ракоција

ЛИТЕРАТУРА: М. Валтровић, „Белешке са путовања", Старинар, 1889, 6; М. Ракоција, Манастири и цркве града Ниша, Ниш 1998; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)