ДОЊИ БИРАЧ

ДОЊИ БИРАЧ, географска регија у источној Босни, између планина Јаворник на западу, Јавор на југу и реке Јадар на истоку. То је територија општина Шековићи (232 км^2^) и Осмаци (79 км^2^). Д. Б. је пространа котлина оивичена планинама (Шековићка котлина), чије је дно дисецирано долинама Дрињаче, Јадра и њихових притока. Између њих су многобројна узвишења: Удрич (1.042 м), Лемино брдо (613 м), Богорова (690 м), Бишине (881 м), Вис (764 м), Пањевина (841 м), Козјак (659 м), Соколина (597 м) и др. Најнижи део је на североисточној периферији, на ушћу Јадра у Дрињачу (280 м н.в). Д. Б. има континенталну климу и наглашене годишње варијације температуре ваздуха и падавина (Шековићи: средња јулска температура 18,2^°^C, средња годишња температура 7,5^°^C; максимум падавина у јуну 89 мм, средња годишња количина падавина 900 мм). Вегетациони период траје 180--200 дана, када се излучи 55% укупне количине падавина. У нижим деловима Д. Б. заступљена су хидроморфна земљишта, а на вишим теренима аутоморфна земљишта мале плодности. Највећи део регије је под четинарском и листопадном шумом и пашњацима, док се знатан део ораница не обрађује. Највећа река Д. Б. је Дрињача, која тече западном и северном периферијом ове регије и улива се у Дрину, односно у Зворничко језеро, код истоименог села. Дугачка је 77 км, а има слив површине 1.875 км^2^. Низводно од Шековића до близу ушћа тече кањонском долином. Друге велике реке су Јадар, десна притока Дрињаче, која протиче источном периферијом Д. Б., и Студени Јадар, лева притока Јадра, која тече јужном границом Д. Б. и дели га од Горњег Бирача.

Највећи део данашњег становништва су потомци досељеника из Херцеговине. Д. Б. се назива ерским крајем, док становници себе називају „Буре". Данашње становништво је већинско српско, православне вероисповести. Ово је депопулациона регија због негативног природног прираштаја и емиграција у Србију и западноевропске земље.

Општина Шековићи, која заузима највећи део овог краја, 1991. имала је 9.629 становника, од којих су 93,8% били Срби. Обухватала је 34 насеља од којих су само само пет имала више од 500 становника. Највеће је било општинско средиште Шековићи (1.735 становника). Само су у једном селу, Папрача, Муслимани били већинско становништво. Општинско средиште Шековићи смештено је уз реку Дрињачу. Попис становништва из 2013. регистровао је 7.771 становника у 38 насеља. Депопулација је учинила да су тада само два села имала више од 500 становника, у 13 их је било мање од 100, а пет села остало је без становника.

Д. Б. је економски неразвијена регија, са неразвијеном инфраструктуром (лош квалитет путне, електро и водоводне мреже -- поједина села још увек немају електричну енергију и телефон). Једини значајни путеви пролазе периферијом Д. Б. (Кладањ--Дрињача и Тузла--Зворник, а њих повезује попречни локални пут који пролази кроз Шековиће). Пољопривреда је слабо развијена и не може задовољити ни сопствене потребе, али се воћарство све више развија (шљива, малина, јагода и др.). Продаја живе стоке (говеда, овце) представља главни извор прихода сеоским домаћинствима. Поред пољопривреде већи значај имају експлоатација и прерада дрвета.

ЛИТЕРАТУРА: М. Филиповић, „Доњи Бирач (неколико етнолошких бележака)", Гласник Етнографског музеја у Београду, 1940, 15; М. Барјактаровић, Власеница: прилог проучавању наших варошица, Тузла 1957; М. Зорић, „Шековићи", Гласник Српског географског друштва, 1974, 54, 2; Ј. Марковић, Регионална географија СФР Југославије, Бг 1980; Енциклопедијски географски лексикон Југославије, Сар. 1988; Програм руралног развоја општине Шековићи до 2015. године, Бл 2008; Локални еколошки акциони план 2012--2020. година, Шековићи 2011.

С. Вујадиновић