ДОЊА БРЊИЦА

ДОЊА БРЊИЦА, село на источном ободу Косовске котлине, уз подножје планине Бутовац (1.065 м). Смештено је уз корито Брњичке реке која се слива са оближње планине Пруговац на истоку и 4 км северозападно од села улива се у реку Лаб. Источно од села су железничка пруга и магистрални пут Приштина--Ниш с којим је село спојено локалним путем дугим један километар. Западно од села је магистрални пут Приштина -- Косовска Митровица, а општинско средиште Приштина је 6 км југоисточно од села. Насеље је компактно, саграђено на обе стране реке на око 580 м н.в. Улице су кривудаве и мрежасто распоређене. Помиње се у повељи цара Душана из 1348. Године 1455. имало је 55 српских домова. Преци савременог староседелачког становништва досељени су из Пећи 1860, а касније су се досељавали Арнаути. Током грађанског рата 1999. Срби нису протерани из села, па је 2001. било 160 српских и црногорских домаћинстава са око хиљаду чланова. У селу се налази православна црква, а један километар југозападно Газиместан са Спомеником косовским јунацима.

Д. Р. Гатарић

У профилу сеоског потока 1957. откривена је урна с остацима спаљеног покојника, која је иницирала заштитна археолошка ископавања Музеја Косова и Метохије у Приштини 1957, 1958. и 1980. Укупна истражена површина некрополе износи око 530 м^2^. Некропола припада типу равних некропола с урнама, а бројала је укупно 68 гробова, који се према конструкцији могу сврстати у неколико различитих типова. Најчешће заступљен тип гробова јесу укопи с урном, обложени и покривени речним облуцима, који су формирали ниске камене конструкције. У неким гробовима урне су обложене каменим плочама (цисте), а затим и речним облуцима. Занимљиво је да постоје и групни гробови, с линеарно распоређеним урнама и заједничком конструкцијом од облутака, за које се претпоставља да су нека врста праисторијских породичних гробница. Покојници заједно с гробним даровима спаљивани су на ломачи, која се налазила ван некрополе, а после хлађења ломаче остаци су полагани у урне. У неким случајевима су се у гробу поред урне налазиле и друге посуде, а неке урне биле су покривене зделама окренутим отвором надоле, каменим плочама или, ређе, плочама од печене земље. Осим керамике, у гробовима су нађени и предмети од бронзе (игле, врхови стрела, врх копља, дугме, перла) и ређе од кости (делови оплате за лук, игла). У некрополи је откривен само један скелетни гроб у којем је уз покојника нађен бронзани мач с језичком, датован у XII--XI в. п.н.е. Некропола је првобитно опредељена у културну групу Д. Б. -- Горња Стражава (названу по селу где је евидентирана, као и по селу код Прокупља, у којем је нађена некропола сличних карактеристика), али се у каснијој литератури усталио назив брњичка културна група. Према стилско-типолошким карактеристикама керамике као и бронзаних налаза, некропола у Д. Б. најпре је датована у старије гвоздено доба (VIII в. п.н.е.), а касније је датовање кориговано, па се данас сматра да припада позном бронзаном добу, односно периоду XIII--XII в. п.н.е.

А. Булатовић

ЛИТЕРАТУРА: Д. Срејовић, „Праисторијска некропола у Доњој Брњици", ГМКМ, 1959--1960, 4--5; М. Гарашанин, „Група Доња Брњица -- Горња Стражава", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља, IV, Сар. 1983; К. Љуци, „Нова група гробова на праисторијској некрополи у Доњој Брњици", ГМКМ, 1984, 13--14; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; M. Стојић, „Брњичка културна група у басену Јужне Мораве", ЛЗ, 2001, 41; А. Булатовић, Ј. Станковски, Бронзано доба у басену Јужне Мораве и у долини Пчињe, Бг--Куманово 2012.