ДОЊА БРАЊЕВИНА

ДОЊА БРАЊЕВИНА, вишеслојни неолитски локалитет на левој обали Дунава, у атару села Дероње, на западном делу плодне бачке равнице. Истраживањима су издвојена три културна хоризонта, односно четири фазе које су одредиле развој старије неолитске и средњонеолитске културе на овом простору. За најстарији хоризонт (Д. Б. III фаза) карактеристична је монохромна фаза у којој доминирају керамичке посуде фине фактуре с углачаном, црвеном површином без орнаментике. Груба керамика је заступљена у далеко мањем проценту, украшена је техником штипања и утискивања ноктима у виду једноструких или двоструких низова непосредно испод обода посуде. У овој фази није констатована употреба алатки од глачаног камена као ни остаци насеља. У следећем хоризонту (Д. Б. II фаза) поред монохромне керамике у употреби су и посуде које су осликане белом бојом, што је типично за протостарчевачку културу. Орнамент у виду белих капљица покрива целу површину посуде. Поред тога јављају се и посуде украшене у техници impresso. На грубим посудама је украшавање далеко мање заступљено. У фази Д. Б. III' -- II' сликана керамика и фино бојена керамика са црвеном превлаком нестају из употребе. Јављају се нови облици и начин украшавања који су у претходном хоризонту били спорадични. Преовлађује керамика грубе фактуре украшена impresso техником која је ојачана с апликацијама које сада имају најчешће полумесечаст облик. На многобројним фрагментима издваја се орнамент у облику класа. Спорадично се јавља и украшавање у барботин техници -- класичан барботин. Међу малобројним фрагментима фине керамике у овој фази појављују се први комади црносиве и црнополиране керамике која потиче из Kереш културе. Најмлађи хоризонт (Д. Б. Ia--Ib фаза) на овом неолитском насељу у целости припада старчевачкој култури. Ни из овог хоризонта нема прецизних података о изгледу станишта. Нађен је велик број јама са стубовима у низу што указује на постојање једноставних зграда типа „колиба", али и јама у којима су нађени остаци огњишта што говори да су коришћене као земунице или полуземунице. Покретни материјал је разноврстан и веома богат и на њему се осећа утицај Kереш културе која са севера, из Мађарске, продире на ово подручје. Код керамике издвајају се посуде фине фактуре са богатом декорацијом, украшене црном и белом бојом, ритуалне вазе и жртвеници. Велик број антропоморфних и зооморфних фигурина је богато декорисан; посебно се истичу Црвенокоса богиња и кадионица у облику Дивојарца. Код грубе керамике преовлађује украшавање у техници организованог барботина. Коштане и камене алатке као и накит су разноврсни што сведочи о естетским и материјалним достигнућима становника Д. Б. Најзначајнији налаз са локалитета Д. Б. је Црвенокоса богиња која у уметничком, естетском и историјском смислу представља најзрелију манифестацију веровања популација током старијег неолита. Према мишљењу Богдана Брукнера Црвенокоса богиња је настала у време контакта носилаца керешке културе у Бачкој са представницима винчанске културе који су продирали у Панонију. Реч је о антропоморфној женској фигурини, високој 38 цм, у којој се сажима неколико елемената, који симболизују повезаност плодности жене, земље и биљног света.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кармански, Каталог антропоморфне и зооморфне пластике из околине Оџака, Оџаци 1977; Доња Брањевина, Оџаци 1979; Доња Брањевина 1986, Оџаци 1987; Доња Брањевина 1989, Оџаци 1989; Две фазе белосликане керамике на локалитету Доња Брањевина, Оџаци 1991; Д. Срејовић, „Доња Брањевина", у: Археолошки лексикон, Бг 1997; B. Brukner, „Körös type Terracotta from Donja Branjevina", у: F. Draşovean (ур.), The Late Neolithic of the Middle Danube Region, Timisoara 1998; S. Karmanski, „Donja Branjevina: A Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia)", Società per la preistoria e protoistoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005; Н. Видовић, Б. Трипковић, Д. Антоновић, Нови живот старина -- камене алатке са Доње Брањевине, Оџаци 2010.

М. Јовановић