ДОМАЗЕТ, Сања
ДОМАЗЕТ, Сања, писац, новинар, универзитетски професор (Смедерево, 14. V 1968). Дипломирала на Правном факултету у Београду, на Одсеку за међународно право 1994, магистрирала 2006. и докторирала („Креативно писање у штампаним медијима") 2009. на Факултету политичких наука у Београду. Радила је у културној рубрици листа Данас 1999--2009. На ФПН-у је запослена од 2010, најпре као доцент, а од 2019. као ванредни професор. Пише прозу, драме и есеје. Њен први роман, Ко плаче (Бг 2005), виђен је као „књижевно и музичко дело" састављено од три хронолошки удаљене љубавне приче у својеврсном ритму који дочарава узбурканост емоција. У наредним романима (Aqua Alta, Бг 2010; Фриц, Бг 2014) Д. наставља да испитује женску психу, сложене међуљудске односе, посебно љубав и страст. Бирајући несвакидашња места и градећи узбудљиве заплете и ликове предодређене за патњу, прилагођава свој израз њиховим емоцијама. Њена сатирична драма Пуњене тиквице (Бг 1996) премијерно је изведена у ЈДП 1996. Објавила је и драме Крила од олова (БДП), Дисхармонија (БДП), Коко (Театар 199, Софија), Фрида (Мадленијанум, Позориште младих, Софија, НП у Јерменији), Месец у пламену (БДП), Пупољци (Румунска сцена Вршачког народног позоришта „Стерија"), Пијач росе (Румунска сцена Вршачког народног позоришта „Стерија"), Тигрови у ватри (Румунска сцена Вршачког народног позоришта „Стерија", НП у Клужу), те радио-драму Нар (представљала Србију на Међународном радиофонском фестивалу Prix Italia). Превођена је на енглески, француски, пољски, бугарски, румунски, македонски и турски језик. Добитница је награда „Најбоље новинарско перо", „Меша Селимовић" (Тузла), „Женско перо", „Мома Димић" и др.
ДЕЛА: романи: Азил, Бг 2006; Читати море, Бг 2009; приповетка: Љубав није довољна, Бг 2018; есеји: Анатомија заноса, Бг 2005; Божанствени безбожници -- иконе ХХ века: I, Бг 2006; II, Бг 2017; III, Бг 2019; Градови, Бг 2014; Креативност: нова новинарска писменост, Бг 2018; остало: Моћ маске: приче и драме, Бг 2006.
ЛИТЕРАТУРА: С. Вучинић, „Сања Домазет: Пуњене тиквице", Повеља, 1997, 27, 1--2; В. Голдсворти, „Историја истине и лажи у путописима", Mons Aureus, 2005, 3, 10; И. Негришорац, „Роман-триптих", ЛМС, 2006, 182, 477, 4; С. Владушић, На промаји, Зр 2007; П. Пијановић, Модерна традиција, Бг 2012; А. Крајновић, „Путник, алегоричар, импресиониста", Mons Aureus, 2015, 13, 50.
Д. В. Тодоресков