ДОМАЋИНСТВA

ДОМАЋИНСТВA, породичне или сродне скупине лица која заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба око становања, одевања, исхране, лечења и другог, без обзира на то да ли се сви чланови стално налазе у истом месту или неки од њих -- због рада, школовања или из других разлога -- привремено бораве у другом насељу, па и у страној држави. Д. могу да буду самачка или вишечлана. Самачким д. се сматра свако лице које живи само, а које није члан неког другог д., независно од тога да ли станује у посебном или дељивом стану, у самачком хотелу или као подстанар. Колективна д. су састављена од лица која живе у установама социјалне заштите за смештај деце и одраслих, у манастирима, болницама за смештај неизлечивих болесника и сл. Кад су чланови д. у сродству ради се о породичним д., док су непородична д. заједнице лица која имају само заједничо становање и буџет, а нису у брачним или сродничким односима. За свако д. су заједнички буџет и његова потрошња, а све остало може да буде засебно код његових различитих структурних, функционалних и историјских типова. Најважнија је разлика према типу насеља између сеоских и градских д. у оквиру којих се разликују (према претежним изворима прихода) пољопривредна, непољопривредна и мешовита. У традиционалним сељачким друштвима породична група је и главна производна скупина и установа (сељачко газдинство и д.). Као таква, она је обично проширена вишегенерацијска сродничка скупина и установа (породична задруга) која се састојала из више брачних парова са децом и родитељима. Градска д. се обично поклапају са модерним инокосним породицама које чине брачни парови са децом, који заједно станују и троше буџет који се попуњава приходима од посла којим се изван породице баве њени запослени чланови. Гледано према висини прихода и социјалном статусу, значајна је разлика између богатих и сиромашних, као и између социјално одрживих и старачких д. зато што је за сиротињу и старе у савременим друштвима неопходна системска социјална потпора. Социјални статус, старосна и полна структура д. одсликава промене у породичним и ширим друштвено-економским односима. Као што се код Срба смањује број чланова породица, из истих разлога се смањује и просечан број чланова и сеоских и градских д. Тако се у свим досадашњим пописима од 1948. до 2002. уочава све већи број д. с мањим бројем чланова, док се смањује удео д. са четири и више чланова. Истовремено се у овом периоду укупан број д. стално повећава. Међутим, према резултатима Пописа из 2011. први пут је код нас забележен пад укупног броја д. највероватније због гашења великог броја самачких и старачких д. у Региону јужне и источне Србије. Да је у току изражена депопулација у Србији сведоче и подаци да се наставља пад просечног броја чланова д. Тако је у 2002. просечно д. у Србији први пут имало мање од три члана, а резултати пописа из 2011. показују да је исти тренд смањења просечне величине д. настављен. Од укупно 2.487.886 д. у Србији (без података за КиМ) 2011, највише је било двочланих (25,6%) а потом самачких (22,3%), трочланих (19,2%) и четворочланих д. (18,3%). Удео д. с више од четири члана износи 14,6% (графикон 1). У укупном контингенту самачких д. далеко је већа заступљеност жена (60,3%) него мушкараца (39,7%). То је зато што жене имају просечно дужи животни век, што ређе ступају у други брак и што се лакше као саме сналазе у кућним пословима од мушкараца исте старосне доби. Отуда су међу самцима млађим од 50 година мушкарци заступљенији (61%), док су међу самцима старим 65 и више година, готово 3/4 жене (графикон 2). Свако друго самачко д. у Србији је старачко (једини члан са 65 и више година). Таква д. се брзо гасе, а они који у њима живе сами, представљају највећи социјални проблем остарелих и све празнијих села и југоисточних брдско-планинских подручја Србије (картограм). Нарочито је тешко кад се удружи више чинилаца који негативно утичу на животне прилике људи у старачким, самачким и сеоским д.

ЛИТЕРАТУРА: Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године, Бг 2006; Природно кретање становништва у Републици Србији, 1961--2010, Бг 2012; Упоредни преглед броја домаћинстава и станова 1971, 1991--2011. Подаци по насељима, Бг 2014; М. Митровић, Села у Србији, Бг 2015.

М. Митровић